Azra_
|
Von, moje dete ne ide u vrtić, a zna da skuplja i svoje , a i tuđe igračke. Dečica koja su nam dolazila ove nedelje, nisu skupila za sobom, a svi idu u vrtić. Dakle, nije stvar prisiliti dete da to pokupi, već ga naučiti redu. Nisu oni odrasli, i ne može uvek pod konac, ali ako nema reda, po meni sve ode u...
Devojčica koja je juče bila, kada joj je majka rekla da skupi igračke, počela da plače da hoće kući, i majka kaže da neće da stresira dete zbog igračaka, i otišle su. Iskreno, nije obavezno da skupe haos, zaista, bilo bi mi drago da su se igrali u tom haosu i da je sve to imalo smisla, ali nije. Samo je sve izvrnuto, pa ti gledaj gde gaziš.
Istina, igračke jesu materijalna stvar i nemam ništa protiv, niti se bilo kada ljutim kada se neka igračka polomi u igri, ili se nešto ošteti, ali bacati radi bacanja, gaziti po tome??! To NE! Bar to važi za moje dete. Sada ima igračke, sutra će imati bitnije stvari koje treba da čuva i da nauči da vodi računa o svojim stvarima, a i o tuđim, ako tako situacija nalaže.
Ako verujete celu noć nisam spavala preispitujući svoje ponašanje kada sa detetom odem negde, i posmatrajući majke koje dovedu decu kod nas i maze ih po kosi i tepaju dok se bacaju po krevetu i prave haos u kući. Jedno znam! Moje dete to neće raditi, ni kod kuće, niti u gostima. Jednostavno, ne može. Divljaštvo ne podnosim. U zelenu travicu, na livadu, igralište, jurcanja koliko je volja. Za sve postoji mesto i vreme. Opet, to da kažem tuđoj deci, ne mogu, nije moje da ih vaspitavam ako su roditelji pored njih. Sebi ću skratiti muke tako što će zateći 5 kabastih nerastavljivih igračaka u celoj kući! E sada, dečica odlično pamte i znaju koliko igračaka ovde ima, verovatno će ih tražiti, ali neće ih dobiti. Ja drugačije ne umem. Zovite me veštica!
_____________________________
˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
To mi je ostala kao najveća trauma iz detinjstva (pa i kasnije). Naime, nisu u pitanju igračke bile, ali sve jedno. Krevet sam nameštala i ako je malo čaršaf virio, mama je sa sve onim ispo čaršafa bacala na pod i terala me izpočetka. PA čak i kasnije, ja joj pomažem, peglam krpe (ne sećam se koliko sam godina imala) i nisam složila opeglane pod konac, ona zadnju dole uhvati i sve frkne na pod! Nadam se da ti deca imaju karakter dovoljno jak i da to neće uticati na njihov kasniji život. 
kod nas u kući mislim
Kad počnem da se preispitujem, samo dođem ovde i vidim da nisam jedina. 
. 
Davaj termin da uzvratim poset_u! 
