Peace*
|
A čuj, smekšaćeš sigurno. 
Ja sam pre bila stava "Jede se samo za trpezarijskim stolom", ipak, moja deca jedu za stolom u dnevnoj. Imaju male plastične stolice, i onda im sto u dnevnoj bude odgovarajuće visine, gledaju tv i jedu. Tako je MENI lakše. Ali isto tako jedu i čips. Čokoladu jede samo stariji, i odmah pere ruke i usta jer je mali alergičan na mleko. Sreća je moja da valjda izgledam opasno pa deca koja dolaze kod nas slušaju šta pričam. Ako kažem "Slušaj, Marko je alergičan, pa kad pojedeš, baci papir od čokolade i na pranje ruku", svi me poslušaju. Zaista, nemam zamerki.
Skakanje po nameštaju... nije im dozvoljeno, ipak, to ne znači da to ne rade nikada. Čak nije stvar u tome da se to ne radi nego me je strah da će pasti i povrediti se. Ona varijanta "Skakanje po bračnom krevetu deci razvija moždane sinapse" ili tako neka priča... ma važi, ali ako padnu, kakva vajda od razvijenih sinapsi uz slomljen vrat!?
Moja mama recimo ne može da bude dugo kod mene. Ona žena odlepi. Smatram da misli da su nevaspitani, možda i jesu po malo, ali mislim da je ustvari stvar u tome da je razlika između mene i brata 13 god, i mama nikada (do sada) nije bila u situaciji da čuva dvoje male dece (sada će da mi umru od smeha ove mamike koje imaju decu od 1god i od 2god, i da kažu da moji nisu mali ). Takođe, činjenica je da kada ostavim decu kod mame na spavanju, ujutru dođem po njih, uđem u kuću, uplaši me tišina. Deca u miru sede i igraju se lego kockama, što kod kuće rade NIKADA!!! Dakle, sve je stvar pravila i granica. Kod nje je to tako od prvog dana. Kod svekrve prevrnu kuću naglavačke, ali sveki ima tri sina, od toga su prva dva sa godinu dana razlike, njoj je to normalno, a ja sam prestala da se mešam jer su me osuđivali za strogoću, pa sam odlučila da pravila u njenoj kući ne pišem ja već ona (i svekar).
I ona priča kad vidiš tuđe dete kada se baca po centru i histeriše... nikad ne reci nikad. Kontam da se svima desi bar jednom, i nije stvar vaspitanja već ispitivanja granica. Pitanje je samo kakvu reakciju dete tada izvuče od roditelja.
Činjenica je da mi se ne dopada nov sistem vaspitavanja dece. To što decu ne treba tući je ok (mada smatram da postoje situacije kada treba da dobiju po guzi, ali da bi bilo efektno, treba to raditi što ređe, kad je zaista nužno), ali to ne znači ipak da deca sve smeju.
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
Mogu te zamislim .. 
Ne prezam da, ako mama ne reaguje, povisim ton (ne da vičem, samo povisim ton da me svi čuju 
) i kažem da se nešto ne može! 
