Anoniman -> RE: Loši snovi i noćni strahovi (25.11.2008 11:33:44)
|
Pošto ne znam šta je ono što Luka sanja, znam šta sam ja sanjala kao mala. Nisam bila mala kao Luka, bilo je to negde 90te, kada je počeo rat (ja sam znači imala oko 9god). Imali smo stan u Istri gde sam ja do tada provodila celo leto. Od sredine juna do sredine septembra. Onda je izbio rat, izbeglice su se uselile u stanove i ja od onda više nisam bila tamo. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image] Uglavnom, godinama nakon što prvi put nisam otišla, sam sanjala isti san. Baka i ja putujemo belim stojadinom autoputem sa dve trake, oko nas njive - kukuruzi. Slika crno-bela. U jednom momentu počinju da pucaju na nas, bežimo iz auta, kroz kukuruze, baku upucaju, ja trčim dalje, vidim čobanina u daljini, stignem do njega, uhvatim ga za ruku, on se okreće, i taman kada bih videla lice - budim se. Sve je bilo propraćeno uvek istom muzikom, koju sam napokon zaboravila... (pretpostavljam da se taj moj san javio usled "frustracije" zbog mora i u kombinaciji sa nekim partizanskim filmom). Godinama sam sanjala isti san. Onda smo se preselili (ne zbog snova nego smo otišli iz stana u kuću), i snovi su nestali. Nakon godinu dana sam taj san sanjala ponovo, bio je isti kao i pre, sa jednom razlikom: nastavila sam da spavam i videla sam ko je čoban... Hoću da kažem da se deci svašta iskonstruiše u glavi...
|
|
|
|