|
Peace* -> RE: Neposlušnost u svakom smislu! (19.11.2014 8:46:32)
|
Ja gotovo nikada od Luke nisam dobila odgovor šta su radili u vrtiću, šta su jeli, ma ništa. Otišao je na 5 dana na Gučevo, i ja sam dobila jedno "Bilo je dobro!". Dok je Marko otišao na jednodnevni izlet i sve saznala, od kočija preko jahanja konja i magaraca, da su videli svinje, koliko je tobogana bilo, koliko puta je pao, pa čak i da je vaspitačici uletela muva u usta i da se davila i popila svu SVOJU vodu (pošto sam ja rekla svu vodu, on je rekao, NE, nego svu SVOJU vodu!). Jednostavno, neka deca pričaju a neka ne, o svojim događanjima tokom dana. I slažem se i sa BM i sa Ivankom, s jedne strane ne treba dosađivati (preterati sa pitanjima), a s druge strane nikada nisam uspela da se pomirim sa tim da ne znam, pa ipak uvek pitam i pokušam da dobijem makar polovičan odgovor.
Takođe, Luka nikada neće reći kako se zove, a Marko će uvek reći kad ga pitaju.
Luka se nikada neće javiti komšijama, i to ne jer neće već njega komšije ne zanimaju i on njih jednostavno nije zapamtio (roditeljima svojih drugara se uredno javi i priča sa njima). Marko se javlja. Ali tu kod Luke ima veze jedna druga stvar, a to je da vaspitan da se sa poznatima ne priča, ono što sam propustila da dodam dok sam ga tome učila je da ako se ja nekome javim, onda on po automatizmu treba da kaže "Dobar dan" a posle ćemo se objasniti ko je to.
Jovice, idi kod psihologa, why not, ali tvoje dete je skroz ok. Kukala ti majka u životu, kao i meni sa Lukom, ali naći ćeš mu žicu, i onda će sve biti ok. Videćeš, od jednom porastu i onda su oni veliki i žele da se druže sa vama velikima kao veliki, i onda priča postaje sasvim drugačija. Ali nemoj mu dozvoljavati da ti kaže da si dosadna. Izleteće mu svakako po nekada, ali tada treba da kažeš da je to gadno, i da te čini tužnom, a opet s druge strane, pokušaj da ne budeš dosadna. Objasni mu da to može i da se kaže "Mama, sada mi se ne priča o tome, jel možemo kasnije?"
|
|
|
|