|
Gromica -> RE: GAK Višegradska (18.6.2011 23:01:57)
|
Dok me sećanje još služi, javljam se sa svežim utiscima iz porodilišta u Višegradskoj, gde sam se pre desetak dana porodila. Za ovo porodilište odlučila sam se nakon višemesečnog istraživanja. Narodni front je odmah otpao jer sam drugim povodom imala loše iskustvo (mada priznajem da sam bila vrlo prijatno iznenađena ljubaznošću i organizaciju kada sam radila dabl test kod njih), a čula sam i mnogo drugih sličnih priča. Zemun mi je daleko i nisam ga ni uzimala u obzir. Dugo mi je favorit bilo porodilište na Zvezdari (baby friendly, kada za porođaj, sjajna iskustva drugih, najjeftiniji epidural – čujem da se to u vezi sa epiduralom promenilo). Na Zvezdaru sam prvi put otišla da bih zakazala dabl test i nisam bila oduševljena ambijentom i organizacijom. Bar taj prostor gde su ambulante je prilično ruiniran, mračan, čekaonica prepuna, nema nikakvog reda, lekari ordiniraju samo po dva sata dnevno... nakon sat i po besmislenog čekanja odustala sam i telefonom zakazala dabl test u Frontu. No, nije to (jedini) razlog što sam odustala. U međuvremenu sam čula da imaju malo anesteziologa i da se može desiti da se ne dobije epidural jer nema ko da ga da. To nije proverena informacija, ali je mene pokolebala. Ipak, presudno je bilo to što Višegradska nesporno ima najbolju neonatologiju, a zatim i najveći broj zaposlenih, najveće kapacitete i nalazi se u okviru KCS, ako bilo šta, ne daj Bože, zatreba. Kod njih je epidural 20.000 RSD, prisustvo oca 5.000 RSD – to je ono što je mene interesovalo. Uzela sam uput od svog ginekologa. Ona mi je preporučila jednu doktorku u Višegradskoj, pa sam išla kod nje. Sjajna je, ali moram reći da je svako sa kim sam imala kontakt otkako sam početkom devetog meseca počela da idem tamo na preglede bio zaista izuzetno profesionalan i ljubazan, ne samo lekari već uopšte osoblje klinike.
Porodila sam se nekoliko dana pre termina.
Primljena sam kao hitan slučaj, presvukla sam se u njihovu spavaćicu i odmah odvezena u porođajni boks. Ovde treba reći da sam sve stvari za boravak u bolnici spakovala u ranac. Nisam ni primetila niti od drugih čula da je bilo kome zamereno zbog veličine odnosno vrste „prtljaga“. Takođe, na porođaju mi je mobilni sve vreme bio pri ruci, suprug je uneo fotoaparat. Pošto je suprug bio prisutan (to mi je značilo više nego što sam mogla pretpostaviti i to svima preporučujem), smeštena sam u neki poseban boks, odakle se ne mogu videti ni čuti dešavanja u ostalim boksovima. Enterijer je svuda očigledno skoro renoviran, sve je prijatnog izgleda, moderno, čisto, prostrano. Opet bih naglasila savršenu ljubaznost medicinskog osoblja – blago ponašanje, razumevanje, strpljenje, persiranje... Vodili su računa da mi bude udobno, nameštali porođajni sto više puta kako bih se što bolje osećala i bila u što adekvatnijem položaju za što lakši porođaj, stalno su donosili gazu natopljenu vodom za vlaženje usana, odgovarali su na sva pitanja, često me obilazili... Napominjem da nisam imala nikakvu vezu i da su me porađali dežurni lekari (bio je vikend).
Nakon porođaja ostaje se još dva sata „na posmatranju“, a zatim se ide na odeljenje. Tamo sam bila na trećem spratu, u trokrevetnoj sobi (sjajne „cimerke“ i puno ynaci imati nekoga), a vidim da ima i osmokrevetnih. U sobi ima lavabo, a kupatilo i WC su zajednički. Ima dovoljno kabina, nikad nisam dugo čekala, uvek topla voda, odličan pritisak. Problem je što u tuš kabinama nema polica niti okačaljki, pa je bolje poneti toaletni pribor u kesici koja može da se okači o kvaku. Higijena je svuda na zadovoljavajućem nivou. Tačnije, sve vreme je jasno da se o higijeni vodi računa, iako pored toliko pacijentkinja sa obilnim krvarenjem nije uvek sve lepo na oko. Ipak, nisam imala strah od infekcije + toliko vam je toga na umu u tim trenucima da slabo marite za estetski doživljaj. O bebama divno vode računa, često ih donose na podoj i uspevaju da uspostave dobar ritam hranjenja i spavanja koji puno znači po povratku kući (beba mi spava od 12h do 5h ujutru). Sestre iz laktarijuma su vrlo profesionalne i pune entuzijazma i mogu da im zahvalim što sam kao prvorotka istrajala u dojenju. Terapijska sestra je uvek na raspolaganju. Tokom vizite imate priliku za sva pitanja (svakom se licno obrate , a i kasnije u toku dana uvek je tu neko od lekara. Da zakljucim, imam samo reči hvale i zahvalnosti za tim koji me je porodio i za osoblje i organizaciju na „odeljenju“.
|
|
|
|