|
Ivana84ns -> RE: Anksioznost, panični poremećaj (5.12.2011 14:32:06)
|
Naravno erika021, slažem se, mada sam čula da ne treba pribegavati alkoholu jer samo privremeno maskira problem, kada prestane dejstvo onda bude još gore. Ali jedna čašica nikada nije na odmet [sm=smiley36.gif]. U kom si ti delu grada, pa možemo da odemo na neku kaficu [sm=smiley36.gif], Naravno ako ima još nekog ko je zainteresovan neka se javi, volela bih da lično upaznam nekog. Do sada se nikada nisam susrela sa nekim, već samo na ovaj način.
Jasno mi je Inica šta ti pišeš i verujem da si u pravu, ali veruj mi da mi je nekako lakše kada pročitam tuđa iskustva. Trenutno čitam samo ovaj forum. Ne znam, možda se varam, ali kao da mi pomogne. Tvoji saveti su jako dobri, samo kada bi uspeli da ih se pridržavamo to bi nam ujedno i rešilo problem. Da se pravimo da nam nije ništa, i da ne razmišljamo o tome. Ali kako? Kada je to stalno prisutno, bar kod mene. Kada nešto radim i kada mi misli odu na drugu stranu onda je sve ok, međutim dovoljno je samo tren da se setim "Pa čekaj zar ja nisam imala neki problem, a da moja glupa anksioznost" i to onda kreće opet. I jednostavno se borim da ne mislim, ali ne mogu kada me boli u grudima, kada mi se vrti, kao recimo danas. Ne mogu uvek da iskuliram kada osećam da mi je nešto [sm=smiley13.gif]. Ali trudim se, zaista se trudim i verujem da to ne može odejdnom da se izbaci iz glave, kao što nije od jednom ni nastalo. Ali hvala ti draga na divnim savetima, ulila si mi nadu da će jednom proći, pretpostavljam da pričaš sve iz sopstvenog iskustva.
Maruja, u tvojoj priči pronalazim dosta sebe, jer se takođe relativno kratko borim sa beštijom. Mislim meni je to jako dugo, ali kada pročitam koliko ljudi muku muče onda je ovo moja kao relativno kratko. I u pravu si nama nije ništa, kažu da to nije bolest, to je samo poremećaj koji je nastao zbog dugotrajnog izlaganja stresu, napetosti. Pa čak i one nesvesne. Jer sam ja uvek bila jaka, mogla sve da izdržim, bila hrabra. A sada sam toliko osetljiva da sama sebe ne prepoznajem. Nekada me uznemiri kada čujem da je neko umro, nastradao, onda sama sa sobom raspredam priče [sm=smiley13.gif], ma užas jedan. Takođe, nisam znala ni blizu šta je to, kakav je to poremećaj. Pošto sam završila srednju medicinsku, znala sam sam termin, ali šta je i da toliko ljudi ima probleme ne, dok nisam iskusila na sopstvenoj koži [sm=smiley13.gif].
I meni je to na neki način misterija. Zašto se javljaju ti simptomi. Hajde dobro, imala sam panični napad i to je prošlo, hrabro sam se izborila sa njim. Ali zašto ovo svakodnevno? Naravno čitala sam puno i erika je to lepo napisala ukratko naravno, oko toga može da se piše danima. I u pravu je, potrebno je skupiti snage i biti hrabar. A upravo je to najteže, bar meni, boriti se sam sa sobom. Da je neko drugi u pitanju, verujem da bi mu davala gomilu saveta i govorila "pa nije to ništa, to sve mora da bude tako, budi hrabar, nemoj da razmišljaš o tome i proći će", ali kada si sam ti u pitanju onda... I zaista jeste najgori taj začaran krug, svaki dan neki novi simptom, pa se javi onaj od pre koji nedelju,pa tako redom.
|
|
|
|