|
RE: Anksioznost, panični poremećaj 12.12.2011 21:02:28
|
|
|
|
Ivana84ns
|
Maruja draga svaka ti čast na takvom stavu, to i jeste najbolji stav-briga me šta drugi misle, to je jednostavno njihova stvar. Baš tako, kao što si napisala želim da kao nekada udišem punim plućima. Nema ni kod mene one euforije i one radosti oko nastupajućih praznika. A to mi je nekako uvek bilo nešto posebno, jako sam to volela, sve ti pred Novu godinu. Sada samo brinem, samo razmišljam, šta ako mi se ovo desi, šta ako ono, zašto me sada boli glava, da nije... ma dosadna sam sama sebi. Jednostavno samo o tome razmišljam šta god da radim, gde god da idem. S obzirom da me je prošlo ono ludilo sa pms-om, malo sam se vratila ako se to može reći u normalu. Ali neverovatno sada, kada mi je mogu reći donekle dobro razmšljam o tome kako mi je dobro, pa kako sada to i tako u krug. Volela bih da jednostavno uopšte ne razmišljam o tome, ali nema šanse. Ma mora proći jednom. Videćeš, biće nama bolje, samo treba dosta truda i vremena. Opet razmišljam šta sve ljudi prevaziđu, kakve sve bolesti, pa zašto ne bismo i mi mogle ovo . Joj Erika, ne znam šta bi izdvojila kao gore, da li to da tako otupiš i da postaneš ravndosušan na sve ili opet da budeš zabrinut. Koliko mi puta bude tako, da se svađam sama sa sobom ili kao što ti kažeš sa svojim simptomima. Pa onda bude malo bolje, ali kratko. A dokle tako, to je jako teško reći. Maruja a odakle si, kada nam dolaziš? Da, ja sam upravo iz grada i jeste lepo okićen kao i svake godine, tj kao zadnjih par. Najlepše su Zmaj Jovina i Dunavska... Nadam se da će se tako i osećati, želim ti to od sveg srca. Mogu ti reći da mi je danas bilo lepo u gradu i da možda i jesam na trenutak zaboravila sve ovo, ali džabe, da hoće bar da potraje. To je uvek tu kao neka avet koja se uvek vraća .
|
|
|