Poezija u meni

Poezija u meni (Puna verzija)

Forum >> [Porodični život] >> Naša svakodnevica >> Knjiga i film

Poruka

Laura -> Poezija u meni (2.3.2009 20:11:50)
Volite li poeziju? Najvise volim da citam neprikosnovenog Miroslava Antica [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley27.gif[/image] Ova me pesmica danas podsetila na Vas, drugarice moje [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image] Pronadjes ljude, nalik na sebe, i stanes tako i ne verujes da ima neko, kao ti - isti, bas isti, na ovom drugacijem svetu. I nista ne moras da im kazes. Sve se unapred zna i razume. I ne znas koliko kao ti - istih za susret sa tobom, bas se sad spremaju. I ne znas ko su ti kao ti - divni, i sto su jastuke suzama vlazili? A lepo ste se mogli sresti, samo da ste se malo potrazili. I prodjes kroz zivot s' pogresnim nekim, s' drukcijim nekim s' nekim dalekim ...

eugenija -> RE: Poezija u meni (3.3.2009 16:11:22)
Draga Lenka, i ja obožavam Antića, tog večnog dečaka koji nam dirka po duši decenijama.. Imam sve njegove radove, čitam ga kad god imam vremena i danas.. "U sredu smo se prvi put sreli a do tada se nismo ni znali.." [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]

Laura -> RE: Poezija u meni (3.3.2009 21:26:11)
Obozavam ga, cini mi se oduvek,evo jos jedne pesmice koja mi je jako draga [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Opomena Vazno je mozda i to da znamo covek je zeljan,tek ako zeli i ako sebe celoga damo tek tada mozemo biti celi. Saznacemo tek, ako kazemo reci iskrene i istovetne, i samo onda kad i mi trazimo moci ce neko i nas da sretne. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]

afrodita -> RE: Poezija u meni (3.3.2009 21:32:34)
Volim poeziju Volim kada se sa malo reci puno kaze[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley27.gif[/image]

eugenija -> RE: Poezija u meni (9.5.2009 17:31:14)
ТИ СИ ИПАК МОЈА Ти си честа слика моје жалосне љубави ти си моја самоћа у којој смо присутни обоје ти си моја Синагога ограђена жицом ти си моја нарочито у ово доба, поготову сада ти си мој разговор који се у почетку односио на нешто друго ти си мој Пабло Пикасо и његова љубав према непојамном ти си моја игра која почиње каменчићима ти си моја Сахара са једним цветом па чак и без њега ти си моја девојка о којој ти нисам говорио ти си мој племић који је некада живео на Кавказу неки Всволд ти си мојих неколико година од оне ноћи ти си моја жена- поноћни воз са једним путником железара у каменом добу- ти маја рускаја земља једина жена коју мењам свакога дана и прави смисао толико хваљених слобода ти си мој херој који се постидео и ипак починио издајство ти си моја љубав славних људи ти си моја јуначка љубав како сам већ рекао ти си моја обећања која никада нису ништа значила ти си моја љубав иако сам без ње као што је познато ти си моја ипак. Тако је било одувек и узалуд сам се бунио и срамотио обоје ти си једна ствар коју је волела једна жена ти си једна жена колико и свака друга ти си моја упркос познатим истинама. То су бедни подаци којима располажем то су сва дела моје извитоперене љубави то сам све могао лепше рећи, али нема разлога. Ионако само нагађам и претпостављам ти си моја болест болешћу излечена ти си моје дете и ништа не разумеш и ја дословно морам рећи- да те в о л и м. Матија Б.

Ana RR -> RE: Poezija u meni (10.5.2009 13:37:27)
Ne govorim ti bas u zadnje vrijeme da te volim i ne gasim ti svjetlo u ocima prije spavanja ne govorim ti nesto njezno i ne grlim ti dusu ali ovo ti moram reci previse je gorkog i ljudi su grubi pa ako i ne govorim jos uvijek te ono najljepse u meni voli i ljubi Zeljko Krznaric

Ana RR -> RE: Poezija u meni (10.5.2009 13:52:01)
PESMA ZA NAS DVOJE Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Po obrazima vetar me mlati. Čupa drveću žutu kosu. U koji deo grada da svratim? Dan je niz mutne ulice prosut. Vucaram okolo dva prazna oka, gledam u lica prolaznika. Koga da pitam, smešan i mokar, zašto je nisam sreo nikad? Il' je već bilo? Trebalo korak? Možda je sasvim do mene došla, al' ja: za ugao skrenuo, gorak, a ona: ne znajući prošla. Možda smo celu jesen obišli u žudnji ludoj, podjednakoj, a za korak se mimoišli? Da. Mora biti da je tako. Miroslav Antić

Dora -> RE: Poezija u meni (10.5.2009 17:02:56)
Moja omiljena pesma: Čekaj me Čekaj me i ja ću sigurno doći Samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše Noći ispune tugom. Čekaj me i kada vrućine zapeku I kada mećava briše Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više. Čekaj i kada pisma prestanu Stizati iz daleka Čekaj i kada čekanje dojadi Svakome koji čeka. Čekaj me i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu Kako je vreme da zaboraviš I da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati Da više ne postojim neka se tako umore čekati I svi drugovi moji I gorko vino za moju dušu nek piju kraj ognjišta. Čekaj i nemoj sesti s njima I nemoj piti ništa. Čekaj me i ja ću sigurno doći Sve smrti me ubiti neće. Nek rekne ko me čekao nije Taj je imao sreće! Ko čekati ne zna taj neće shvatiti Niti će znati drugi Da si me spasla ti jedina čekanjem svojim dugim. nas dvoje samo znaćemo kako Preživeh vatru kletu- Naprosto ti si čekati znala Kao niko na svetu. Konstantin Simonov

jelena038 -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:09:50)
Mojih omiljenih ima za četiri ovakve teme [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] Dižem temu, proleće je, prija poezija. Evo, za početak, jedna od najlepših Brane Petrovića... Čistilište O prokleta da si ulico rige od fere i proklet da je čas ljubavi nagle posle kog te milicajci kao zvere uginulo odnose iz gradskog blata kroz užasne svetske magle Milicajci umnoj patnji nestasali sve brđani kršni orni da pretuku nas koji smo niz ulice popadali i sve koji sustanuli ko psa srce svoje vuku Pa me bace u podrume kao vreću repe hmelja škljocne brava kao iza džeparoša ludog brata pa u duši zleduha se javne želja nikad da se ne otvore teška vrata Glava puna dimničara polenovog praha slave na pesnicu uvežbanu pade klonu sa usana po betonu popadaše ljubičice plave svi trepeti u tom trenu utihnuše sve potonu Pred sudiju izvode te dan kad svane pred sudiju izbrijanog uhranjenog okupanog druga budi čovek na svlači se na pokazuj rane u tom nedostojnom času budi bašta u mostaru budi svetlost juga Budi višnja kad procveta budi šuma posle kiše i puževi rogove kad puste nežne budi krčag vrućeg mleka pa da dečja zamiriše soba budi ptica što doleće iz daklele zemlje snežne sve budi pre groba Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu ti si vatra na poljani koju deca lože pa zaboga ljubio si jednu lepu ženu neutešnu i sad možeš ako treba i bez svoje kože Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu imao si lakih krila pune štale pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu i sad moraš niz potoke niz orlove niz kristale. Brana Petrović

pepeljuga -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:14:36)
divno, niko kao m. antic [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image]

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:24:35)
Moj omiljeni pesnici su Miodrag Pavlovic i Vladislav Petkovic Dis MOZDA SPAVA - DIS Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao: Da je cujem uzalud sam danas kusao, Kao da je pesma bila sreca moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za budjenja moc, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se krece u umrlu noc. U snu svome nisam znao za budjenja moc. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu oci neke, nebo necije, Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne secam se niceg vise, ni ociju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il'' te oci da su moja dusa van mene, Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih; Ne secam se niceg vise, ni ociju tih. Ali slutim, a slutiti jos znam. Ja sad slutim za te oci, da su bas one, Sto me cudno po zivotu vode i gone: U snu dodju, da me vide, sta li radim sam. Ali slutim, a slutiti jos jedino znam. Da me vide dodju oci, i ja vidim tad I te oci, i tu ljubav, i taj put srece; Njene oci, njeno lice, njeno prolece U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad. Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad. Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled sto me gleda kao iz cveca, Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca, Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom zivi ili pociva; Ne znam zasto nju i san mi java pokriva; Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Mozda spava sa ocima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan zivota, I s njom spava, nevidjena, njena lepota; Mozda zivi i doci ce posle ovog sna. Mozda spava sa ocima izvan svakog zla. MIodrag PAvlovic - Pocetak pesme Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona. U brda smo pošli. Kosa joj duga i žuta, bliska u hodu njena su bedra. Napustili smo zakone i rođake, zaboravili miris roditeljske trpeze, grlimo se iznenadno, a ja ne znam ko je ona. Nećemo se vratiti krovovima grada, na visoravni živimo međ zvezdama, vojske nas neće naći, ni orlovi, ispolin jedan će sići među nas i nju obljubiti dok ja budem gonio veprove. I deca će naša u dugim pesmama pričati o početku ovog plemena poštujuć begunce i bogove koji pređoše reku.

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:26:58)
Jelena...[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley20.gif[/image] Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu imao si lakih krila pune štale pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu i sad moraš .... ----ovo bih posebno izdvojila. Nije uzalud na kraju pesme.

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:32:21)
Rekvijem- Miodrag Pavlovic Ovoga puta umro ne neko blizu Rekvijem u sivom parku pod zatvorenim nebom Žene su pošle za mrtvim telom smrt je ostala u praznoj sobi i spustila zavesu Osetite svet je postao lakši za jedan ljudski mozak Prijatna tišina posle ručka bosonog dečak sedi na kapiji i jede grožđe Zar iko ostane veran onome što izgubi Ne žurite se sa smrću niko na nikog ne liči sinovi misle na igračke I ne opraštajte se pri odlasku to je smešno i pogrdno

pepeljuga -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:37:50)
moja omiljena : Poslednja bajka Usunjam se u tvoj jastuk kao tisina perja, kao trsave siske veceri mirisave od lisca, od mesecine na pescanim obalama, od uvele svezine oktobra, - bas tako se usunjam i slusam, slusam sta sanjas. Nikome necu kazati. Ali hocu da znas: cuo sam, cuo sam sve sto sanjas, jer drugo nista i ne znam samo se u snove razumem, kao sto se kauboji razumeju u laso, kao sto se tvoj tata razume u politiku, kao sto se najveći fudbaler razume u svoju veliku utakmicu, - tako se i ja samo u snove razumem. U snove zbog kojih, kad se probudimo, gledamo nekud visoko, visoko, i rastemo, rastemo, produzujemo se kroz rukave i nogavice, rastemo, produzujemo se kroz oci i srce kao putevi, kao pruge, kao nevidljive sare pticjeg leta, daleko, daleko, bez Aladinovih lampi, bez cizama od sedam milja, osamuceni od bajke koja se zove detinjstvo. Usunjam se u tvoj jastuk da ne znas, usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima, pokrivam te celu noc, a pre no sto se probudis ostavim ti na rukama toplim od sna, na trepavicama i rumenim obrazima mali smotuljak jutra, jer drugo nista i ne znam, samo se u jutro razumem i raznosim ga kao mlekarice mleko, kao pekari kifle, kao postari pisma velikom belom kocijom koja necu da ti kazem kako se zove, ali sam ces se set_iti. M. Antic

jelena038 -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:38:05)
Cure! [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image] Baš mi prija ovo večeras... Kaliopi, Brana je divan. A najbolja njegova - Čitajući Katula... jeste duga, ali kad je pročitaš, ti si bio u njegovoj sobi, u njegovom životu, u njegovom svetu, Pančevu, selu... Bio si šta god si hteo! I voleo kog si hteo... ČITAJUĆI KATULA 1 Šta da ti kažem, Katule, sad, kad sam se napio tvojih pesama? Kad sam se tako napio kao kad mi se majka udala! Jer, Katule brate, iako mudar (svakako najmudriji na svom imanju) ovo sigurno nisi znao: 2000 godina posle Katula, jedan deran čitajući Katula, peva i plače čitajući Katula – peva zbog lepih pesama, a plače za jadnim Katulom. Ti si ljubio Lezbiju, divni brate. A ja, najnesnalažljiviji među vršnjacima, 2000 godina posle tebe (znaš li gde je to?) ljubim i lezbiju i onu koja je rodila Lezbiju – svim Rimljanima ćerku, a sebi suparnicu. Sa Lezbijom u bioskopu (znaš li šta je to?) Sa Lezbijom u avionu iznad Misisipi vode moćne koju je dva puta preplivao, četiri puta prepevao na engleski i jedne rujne zore posle Velikog Rata naiskap ispio Sandberg (ti ga ne poznaješ iz više razloga)! Sa Lezbijom u slavne dane proleća, kada ratuju ruže, kada se javlja kos – pre podne na boks-meču, uveče na košarkaškoj utakmici! (Ti si je vodio na borbe gladijatora.) Lezbija miriše kao ruža, ali ja spavam sa onom koja je slatka kao nar, ali ja sa onom koja je rodila Lezbiju, rodila ružu a tako nevina i čista, a tako miriše kao ruža i rujni nar, i dok me ljubi, žalim te, Katule, što nisi na mome mestu i osećam se kao savezničko ostrvo pre nego što će odleteti dovraga! Ti si, Katule, mudar i hrabar pesnik. NESREĆAMA VEKA nazivao si pesnike kojima bogovi ne pomažu. Ja, može biti, nisam tako mudar i hrabar, kao ti, Katule, ali, da si ti znao ono što ja znam, moj Katule, pesnike kojima bogovi ne pomažu poštovao bi više no bogove i od silnog uzbuđenja, kao ja, gubio pred njima dah. Ti si Lezbiji pisao divne stihove, a ja onoj koja je rodila Lezbiju ljubim trbuh pod kojim se Lezbija praćkala. Ti si, kao jedan od boljih sinova Rima, poznavao grčke filosofe, zvezdoznance, matematičare i bogove, i često uz vino nazivao sebe neznalicom u odnosu na njih – u odnosu na tebe, Katule, ja sam običan ovan i rogovi su moja pamet, ali ovo, što ću sad reći, da si ti, slavni Katul, rekao ne bi te lakrdijašem smatrali ljudi: OD SVIH FILOSOFA (RAČUNAJUĆI I ARISTOTELA) (I HERAKLITA) (I SVE VODIČE GRČKE) OD SVIH MATEMATIČARA (KOJIMA INAČE SVAKA ČAST) OD SVIH ASTRONOMA TRAGIČARA I BOGOVA, SVIH PROŠLIH I SVIH BUDUĆIH, LEZBIJA KOJU SI OPEVAO – MUDRIJA JE! (ŠTETA ŠTO NIJE RAZUMELA TVOJE STIHOVE – LEPO BI SE UPIŠALA!) Ali ja, budući dvadeset_ vekova stariji i od tebe i od Lezbije, ljubičice i krčage planinskog meda nosim jednoj daktilografkinji u Pančevu. Tvoja je slava što su te pesme nadživele. Ja, manje otmen, molim bogove da nadživim i tvoje i moje pesme. Lezbija je (znam ja šta te kopka) naučila algebru i sad proučava miris jednog drveta. Majstori na glasu koji prave tranzistore avione i parne kotlove šalju joj ulje narandže i cvet jasmina. U tamnom vrtu koji danju cveta a noću samo miriše i peva ja uzeh grumen zemlje i ZDRAVO KATULE rekoh a potom onoj što dotrča stazom: LEZBIJA, KATULA EVO! EVO KATULA! EVO MANGUPA! NAJBOLJEG RIMSKOG PESNIKA EVO! KATULE, EVO LEZBIJE! KATULE! NAJBOLJI SINE RIMA! SA BREGA NOVE ERE! IZ TVOJE DALEKE BUDUĆNOSTI! IZ TVOJE VEČNE TAME! IZ KOMUNIZMA! – SALUTE! 2 Prošao sam, Katule, brate, mnoge opasnosti i preživeo nečuvena zla. Možeš zamisliti radost roditelja kad pojmiše besmrtno da im je čedo. Sad mogu mirno da umrem, reče otac. I učini tako. Majka se, bar tako pripovedaju matematičari i mudri starci, preudala, ali ona je mnogo patila i zaslužila je bar muškarca u krevetu. Sestre su otišle – jedna autobusom druga na konju – o njima znam tek toliko da su nekoliko država u rat uvele i rado bih im poslao buket ruža po nekoj tihoj ptici, dragim sestricama, ali, Katule brate, ni ruža više nemam, ni ptice, ni nade, ni vremena da nešto preduzmem, ni krila da odletim, ni ljubavi za ovaj grad, za ovaj svet, a niti mogu bez ovoga grada, niti bez ovoga sveta mogu. Da pijem više neću – piće je svinjarija! Jahati konja! Jahati val na moru! Jahati ostrvo! – eto, to ja hoću. Trčati nag po kiši! Biti munja na nebu! Drugima piće biti! – eto, to ja hoću. 3 Ona odlazi mesec dana kod dede na selo. Spasa nema – već pakuje stvari i sluga timari mazgu koja će da je nosi kroz vazduh i ljiljane. Tamo mirišu lipe, pevaju ptice, momci se takmiče u trčanju! Šta bi ti radio, brate, pred takvom opasnošću? Noću, uoči njenog odlaska, ja sam pročitao sve knjige koje su ikad na pi sa ne – o mom iznenadnom jadu nigde ni jednog slova. Lažni su problemi, brate, koje rešava knjiga. I zato sada kažem: nema mudrih knjiga. Nema knjiga uopšte. Mudra je šuma. Mudro je sunce. (Sunce je genijalno.) Mudra je pčela koja povezuje cvet sa cvetom. Mudar je revolver. Jaki su momci koji se takmiče U skokovima i trčanju. Lepa je ona koja odlazi mesec i po dana kod dede na selo. Deda je sigurno gluv i neće čuti kada je budu dozivali. Opasno, Katule brate. Neka ih pusti nek je ljube. I ona njih neka ljubi. I neka spava s njima. Ako. I nek im rađa decu. Nek čini što god hoće u tom prokletom selu! Neka se svlači pred svima. Neka ih muči. Neka ih čini srećnim. Nek plače kad je ne primete. Neka postupa po zakonima svoga srca. Neka postupa kao vetar. Neka postupa kao vojska. Neka se ponaša kao zarobljen ljiljan. Nek čini sve protiv mene! Protiv budale koja ovo piše! Samo da nikom ne kaže onako kao meni: de... de... dečko moj!

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:43:03)
OTI njegove pesme me podsećaju na neke stihove Vaska Pope... Tebe?

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:45:18)
uuuuu a tek Vasko Popa... sad cu i njega da vam prebacim...kako on ima dobrih... dobro si me podset_ila.. a inace volim Miodraga Pavlovica jer ima dosta "staroslovenskih" tema i paganskih motiva/.. moje omiljena je Epitaf slovenskog prapesnika ali me mrzi sada da kucam a nema na netu...

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:47:19)
Daj mi hiljadu poljubaca, pa sto, pa još hiljadu, pa još sto, pa drugih hiljadu i drugih stotinu. Na kraju, kad razmenimo milion poljubaca, pomešamo ih zajedno sve dok ih ljubomorni što nas gledaju više ne budu mogli izbrojati...(Katul) [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]

jelena038 -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:49:07)
IZVORNA PORUKA: kaliopi Daj mi hiljadu poljubaca, pa sto, pa još hiljadu, pa još sto, pa drugih hiljadu i drugih stotinu. Na kraju, kad razmenimo milion poljubaca, pomešamo ih zajedno sve dok ih ljubomorni što nas gledaju više ne budu mogli izbrojati...(Katul) [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] ne zna se koji je ludji [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] si procitala braninog katula? "ŠTETA ŠTO NIJE RAZUMELA TVOJE STIHOVE – LEPO BI SE UPIŠALA!" [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]

lothroniell -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:50:53)
Propovedanje ljubavi Nema mene al' ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem. Ona će sačuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti. U podnožju vetra nemarljiva sen oholosti Nestaće u pepelu onih što više ne postoje. U pusto srce, u mrtvo vreme me zovi, Minula čeznjo, da se svet ponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji još došao nije, Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum Neka me nedostojnog vetar obavije. Branko Miljkovic

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:52:28)
Red poezije red proze ... "Odavno sam primetio da se Jelena javlja sve redje, sve nejasnije, ali dugo mi je trebalo da priznam sebi tu cinjenicu. Da to ne bih mogao uciniti, ja sam se zadovoljavao sa malo, sa sve manje, nadajuci se uvek visem. Tako sam celo jedno leto ziveo od jednog nerazumljivog i munjevitog vidjenja.... Tako sam putovao svetom, najsrecniji covek sa najlepsom zenom kakva se mogla samo sagledati u predvecerje dugog dana mog samotnickog leta, punog odricanja. Ni putovanja izgleda vise ne pomazu. Ono od cega bih hteo da pobegnem ide sa mnom ..... A ono sto bih , sa potajnom i nepriznavanom nadom u sebi, zeleo da vidim-ne javlja se vise ni u snu. Jelene nema... Putovanja za mene gube draz i smisao. Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista vise nece pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da ce doveka ostati i bez promene ostati tu. Ali sad mi se cini da je to bila obmana samoobmanutog coveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja samo za nju...... Moglo bi se reci da sam uvek ziveo od osecanja na jedno prividjenje, a sada zivim od uspomena na ta svoja secanja. Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam..... Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema. Samo da ne izgubim nadu da je cekam!" (-----------kakva sam balavica bila dok sam čitala prvi put ovaj roman ... pih!... [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] I to krišom, mislila sam da se radi o nekoj erotici pa sam se kao 13-godišnjakinja sklanjala da me mama ne uhvati dok je čitam hahaha) "Dan je samo bijela hartija na kojoj se sve bilježi i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i velikim poljima nesanice. Ali tu se i sve rješava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao rijeka ponornica ili sagori bez traga i spomena." Jelena, žena koje više nema ... I.Andrić

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:53:29)
Jao devojke... Pero Zubac MOJA TE REČ DOTAKLA Moja te reč dotakla u trenu kad si odlučila da ne veruješ nikome ko je odrastao i ko pokušava da te ukroti. Kao ptica nevidljiva, kao žuti list koji te u šetnji presretne naglo i upozori na pad. Jer jesen je. Jer sve je prolazno i sve se smenjuje. Kao da gledaš veliku reku u predvečerje koja odnosi bele lađe, a iza svakog malenog osvetljenog prozora možda odlazi neko koga bi mogla zavoleti zauvek. Ne bira se ljubav Pero Zubac Ne bira se ljubav kao ni smrt. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. Jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima. Niti se odupreti mozes niti preskociti dan. Kao sto ne mozes tudji san usniti niti okom drugim videti. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom casu volim. SPIRAM TE SA KOŽE Spiram te sa kože, Sa minulih leta, Miris hladnog limuna, Zelen martovski prhut, Iskašljavam te, Talog ispod jezika, Vreo šljunak u krvi, Ljustim te sa nokata Oštrim nožem kajačem Nema te, nema te, Nema te. Reči te se odriču i u laž me ušuškuju, Nisi postojala sem u pesmama, nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa iščeznućem, Istresam te iz džepova starih košulja, Stružem te okom sa fotografija Stresam te sa kose, Davni prosinački sneg, Proklinjem pesme u kojima stanuješ, jedeš, spavaš, umivaš se, Sve bih ti oprostio samo da te ima, Da ima krvi u tebi. Srce od najfinijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio, More bih ti u san donosio. Vetrovi bi ti bili pokorni, Kišama bih te uspavljivao, Samo da te ima imalo izvan reči, Samo da postojiš. Kako ćeš i ovu Molitvu čitati Ako te nema Ako uporno tvrdiš Da te nema, Da sam te izmislio.

jelena038 -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:55:07)
[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] ''de me nadje!!! meni drugarica iz klupe za vencanje kupila komplet andrica [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] pisala sam maturski o andricevom apsurdu, i zna da imam komplet, al ovaj da bude moj, da ga ponesem [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] OTI, Spiram te sa koze je... brrrrrrrrr, da se smrznes!!! Super!

Anoniman -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:57:30)
OTI naježila sam se.... Neka mi oprosti ovaj dragi čovek što spava na dva metra od mene ali šta sam sve iskopala iz sebe dok sam čitala ove pesme...[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]

jelena038 -> RE: Poezija u meni (18.5.2010 22:59:26)
Kakvi psihijatri, psihoanalize, hipnoze i bakrači... [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]

Stranica: [1] 2 3 4 5 Sledeća stranica > >>