Anoniman -> RE: Poezija u meni (31.7.2010 23:30:28)
|
Само понекад,кад су светла довољно добронамерна,по соби прошета силуета налик твојој...Соба се испуни неким непоколебљивим миром,и чини ми се да те осетим како дишеш,негде тамо,у углу...Завеса се помери,секундара на сату полако успори свој ход,и време намигне,протегне се лењо,и допусти нам да га још једном искористимо...Опет си,непажљиво,нагазио на расклиману плочицу у кухињи,и она је,осетивши познати отисак стопала,радосно шкрипнула у добродошлицу Човеку Којег Нема... Миришеш ми косу,и опет коментаришеш залутали плави прамен међу црним власима.Речи изостају,али те ја чујем мислима...Пуштам те да покренеш стари грамофон у срцу,јер да...једино ти напамет знаш сваки такт...Стара балада о Залуталој Силуети... На крају песме,као и увек,севнуће неонска реклама...Затрубиће нервозни таксиста на углу улице,ускомешаће се све...Трепераво светло показаће празну собу и наговештај да је Неко био ту... BubaMira [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley27.gif[/image]
|
|
|
|