Anoniman
|
Posto vidim da ovde ima i malkice proze, usudila sam se da vam copy/past-ujem jos jedno moje delo ... Na cirilici je, jer sam na poslu pa sam pestovala o'kle sam stigla 
Није то била нека љубав...
Нека од оних која се заврши тек онако,мирнодопски,уз ратлук и кафу...
Не...
То је била једна од оних љубави снажних и ратоборних,налик неком пуковнику у пензији,увек наново спремном да стане на прву линију фронта и бори се до последњех даха...
Није то била љубав која је слична осталима... Није се могла спаковати у џепни љубавни викенд роман,није се могла похвалити хепи ендом,али је,дакако,урезала своје боре на карактеру и мом и његовом...
И не пишем сад ово из разлога што ми недостаје ОН,као неко с ким сам се играла те љубави,као багминтона...Не...
Не пишем због тога...
Пишем да би се подсетила оних осећаја...Можда на секунд поново осетим...Ону дубину погледа која се мери само умором делфина у плавим маховинама најдубљих мора...
Хм...неко ми је једном,више него довољно година после,рекао да много тражим...да сам захтевна,и да идеал који сам креирала у својим емотивним ходницима никада нећу пронаћи...
Говоре ми они који никада нису осетили оно о чему ноћас,поново,негде у тишини,пишем...
Поглед...истраживање оног понора иза зеница...Једино он је приметио да имам различите зенице...Једном је рекао,удубљен,као и увек,у моје лице,да мале,црне,титраве тачкице у мом оку нису једнаке...приметио је оно што нико никад није...посматрао је те очи сатима...као хипнотисан...Огледао се у њима,посматрао свој изврнути профил,несташно ми завирујући у мисли,снове и жеље...Сваким даном неуморно је тражио нови изазов у њима...
Једном је,загледан у свој испружени,празан длан,закључио да не воли своје руке...Узео је мој длан,испреплитао своје прсте с мојима,и није рекао ни реч...Погледао ме је,испретурао неизговорене речи запеле за уздах који је голицао непце,и стегнуо ми руку...Знала сам све...Без речи,у ваздуху се могло осетити колико требамо једно другом,и колико нам је драгоцен моменат испреплетених руку,жеља,живота.
Данас се људи тако мало гледају у очи...
Искрено-не памтим када ме последњи пут неко погледао,а да ме је заиста ВИДЕО...
Како је пуст живот оних који не виде шта су видели...Еех...
И нека...Ја и даље тражим превише...И насмејем се,тек онако,јер знам...Превише је реч коју су измислили они који нуде премало...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
na istoj strani sam objavila istu pesmu, prati malo, skrolaj gore.. 
imas pp.... 
... 
