Jeca*
|
Od Lukinog rodjenja ja sam po savetu pedijatra povlačila kožicu tek koliko može i brisala acidi boricijem. Na poslednjoj kontroli ja pedijatru kažem da se njemu glavić uopšte ne vidi, još uvek, ona mi kaže nema veze, to je normalno, povlačite samo koliko može i polako. Kaže, možete eto samo malo više nego što ste do sad. NAstavim ja malo više, sve zalepljeno i dalje, glavić se ne vidi, ali kad povučem onoliko koliko može, bude bordo gore. Ja se nasekirala, otišli kod mojih za vikend i ja rekoh hajde da to vidi urolog. Dodje urolog kod nas kući (mamin kolega) i umesto samo da pogleda on povuče i sve popuca i pojavi se glavić, bordo, otečen....užas. Dete se zacenilo, vrišti, trese se. Kaže urolog, ovo je bila fimoza, ali na vreme ste se javili pa nije morala intervencija već samo malo više da se povuče. Ovo sad mažite didermalom, povlačite ujutru i uveče i biće sve ok. Ode on, Luka se umiri, zaigra i odjednom vrisak. To je bilo u nedelju oko 11h. Od tad on vrišti, ne piški (samo curi piša povremeno kao suza iz oka). Prestao je da jede, dobio gadan proliv, koji nevidjeno ima jak miris. Dete mi nakljukano lekovima, urolog posle svega uvodi i baktrim, ja mu dajem liobif, brufen protiv bolova...pakao. SAmo vristi i sedi mi u krilu i lezi, nece da hoda...strasno! Nocas nismo oka sklopili, na kraju je u 4h povracao, cele noci kaki, ni kap piše i ja u traumi jutros u 5h zovem privatnu kliniku koja radi 24h i odemo u 6h. Pregleda ga dečiji hirurg i kaže da nismo smeli da diramo, da j trebalo da poslušamo pedijatra pa bi vremenom videli šta i kako. Slažem se da je sad bio potpuno pogrešan trenutak. Prvo zbog adaptacije u vrticu i mog pocinjanja sa poslom u petak, a drugo zato sto je luka previse mali da bi rekao ista pa je ovo plakanje jezivo. Kaže još da je unutra skroz popucala kožica i da su bolovi koje dete prozivljava jezivi i da ostavim sad pisicu, da mu ne diram pa i po cenu da zaraste, ali da ga ne mucimo vise. Da stavljam obloge od kamilice i eventualno malo pantenol na vrh, da iskljucim SVE lekove zbog proliva i pokusam da mu dam laksu hranu, ako hoce da jede, puno tecnosti i za 10 dana kontrola pa cemo videti sta dalje. Na kraju se luka ispiski po meni u ordinaciji i to onako bas, posle 48h i prvi put se nasmeje posle 2 dana...svanulo mi je.
Eto, to je moje iskustvo. Luka sad spava. Ja sam preumorna da bih zaspala pa sam sela da vam napisem ovo moje iskustvo. Da mogu da vratim vreme, nikad ne bih dala urologu da mu ovo sad dira. Napravih od zdravog deteta bolesno. Jutros u 5h sam ja bila polumrtva od straha da ce mu plasirati kateter, da mu se nesto sjeb... u crevima...ma, da ne pisem vise..
_____________________________
The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
