 |
RE: Poremecaj u ponasanju,neprilagodjeno pona...
17.5.2010 13:28:35
|
|
|
|
Cvetana
|
Ja se nekoliko meseci unazad osecam tako, nekako kao da se nikada vise necu radovati. Cesto mi se desavaju ti padovi raspolozenja, kada nemam snage da spremim kucu, teram sebe da perem kosu, da se sredim, stalno su mi oci pune suza. Imam 1000 razloga da budem srecna i nekloliko gluposti koje me smaraju i cine nesrecnom.
Spolja gledano, imam ok posao (ali ga ne volim), ali mi donosi dobra primanja, svoj stan, sebi mogu da priustim skoro sve sto pozelim (ali nisam ni srecna ni ushicena zbog toga), vole me moj dragi, moj tata, prijatelji, ali ih ja nekako, cini mi se guram od sebe. Izgubila sam inicijativu, pomalo sam nesigurna... uffffffff.
znam lek za to koji mi je pomogao nekoliko puta, ali mi je tesko da se pokrenem. Pre svega je bitna fizicka aktivnost, da se upisem na neke vezbe, to bas pomaze, da pricam o svojim problemima, da uradim nesto na sebi, upisem neki kurs jezika, sadim cvece... U poslednje vreme me ubija u pojam i to sto, kako mi se cini, necemo moci da dobijemo bebu u skorije vreme i prirodnim putem, razmisljam da li je sve to vredno toga, zivaca, novaca, sta ako ja ne budem dobra mama, malo se plasim. Sta ako mi nikada ne budemo imali nasu bebu ?Gomila pitanja, gluposti, i gomila resenja tu pred nosom, a ja ne znam za sta da se uhvatim.
|
|
|
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
...pa sam zato rodila još jedno. E, sad sam kompletna, ne pišem dnevnike, ne plačem uz pesme, ne maštam o nekom drugom životu već živim svoju maštu. A mislila sam da nikad neću to moći, da nisam rođena takva... 
