Anoniman -> RE: Želim abortus (14.12.2009 14:53:28)
|
IZVORNA PORUKA: eugenija Moja drugarica je takođe imala jedan abortus. Zatrudnela je sa dečkom koga je mnogo volela, ali on je bio kreten, pa je iskorištavao do iznemoglosti. Kada mu je drhteći prišla i rekla mu: Ja sam trudna!, on je cinično bacio jedan dinar na nju i rekao: Evo, nemam sitno!Imala je tada 17/18 godina, bila je preplašena i izgubljena. Tih dana joj je na nesreću, umro otac, pa je zlo bilo veće, a tuga neizmerna. Zajedničkom olukom nje i njene majke, ona je izvršila taj abortus. Posle toga se nije osećala lepo, niti smatram da većina devojaka može da se oseća lepo, ako takvih ima i uživaju u abortiranjima, onda je to mnogo teže psihičko obolenje. Hoću reći - TEŠKO JE, ali nekada je NEMINOVNO. Nekada je to NAJISPRAVNIJA ODLUKA, nekada NIJE. Kao i svaka druga odluka u životu. Odbijam da sudim, odbijam da prva bacim kamen.. na bilo koga...Odbiijam da druga bacim kamen, odbijam da stota bacim kamen, odbijam da ga uopšte bacim.. Isto tako, mišljenja sam da je dete dar, i svakako da treba rađati i množiti se, ali planiranje porodice danas nije tako stran pojam kao nekada. Sto kaze Tomas Man (koji je inace prebegao iz Nemacke): "kad su tukli Jevreje, ja sam cutao.. Kad su tukli Cigane, ja sam cutao. Kad su tukli mene nije imao ko da progovori!!!" Nikad se ne zna...
|
|
|
|