|
majathegreat -> RE: Autizam kod dece (24.10.2013 11:08:14)
|
Ja apsolutno tačno znam šta Branki oseća i razmišlja i znam da se neće slomiti. Možda će je sve protresti i potresti, ali slomiti i obeshrabriti neće.
Iskreno, ja žalim što meni odmah nije tako rečeno, i noći i dane sam provodila u traženju onog pozitivnog što isključuje dijagnozu. Pa ona se smeje meni, pa ona se ne klati, pa ne provodi 15 minuta igrajući se sa jednim predmetom, pa dođe da me zagrli, pa obraduje se poznatim ljudima itd. Vreme je prolazilo, a ja sam to sve tako se borila sa sobom, da to nije to, a opet VREME je prolazilo. E onda kada je došlo do klika u mojoj glavi kada sam postala svesna da jeste drugačija i da hitno moram da tražim savet, sam ustvari skapirala koliko to vreme znači. Gomila lekara, kvazilekara i kojekoga koji su mi rekli od prerašće ona to, do to je neki disharmoničan razvoj, pa onih koji mi nisu rekli ništa, ali su me gledali sa žaljenjem, fuj ti su najodvratniji. I verujte mi na reč - izabrala sam onog koji mi je rekao direktno gledajući mi u oči vaša devojčica ima klasičan oblik autizma. Telo mi se, verujte samo srušilo, ali onda sledi dalje njegov komentar: pa šta?! Šta se bojite? Hoćete li se manje voleti? Neće pričati najbolje srpski, pa govoriće dva svetska jezika perfektno. Itd... da ne gnjavim, ali taj lik mi je objasnio svašta, iskreno i direktno, ali bitno je da moramo da menjamo naš stav i naš odnos prema detetu i rad rad rad.... I posle par meseci dođe i opet mi u lice kaže, zajebao sam se ona nema autizam. Pa htela sam da ga ošamarim. Ali jasno je bilo da je do tada postigla mnogo, mnogo više od nego kod svih ostalih lekara i od svih ostalih saveta. I shvatila sam konačno da uopšte nije bitno ima li autizam ili ga nema, uopšte nije bitno. Nekad mi je lakše da me ne gnjave da kažem ona ima autizam, nekada kažem znate ona ne priča srpski (to mi je najsmešnije samo me pogledaju belo i okrenu se), nekada kažem ustala je na levu nogu, a nekada pitam šta buljite, a nekada ne kažem ništa jer me jako boli, pa opet nekada ne kažem ništa i zbog toga što vidim da im je jasno da je drugačija, ali nas ne gledaju niti popreko niti sa žaljenjem niti drugačije od ostalih.
|
|
|
|