Torbica -> RE: Betanija Novi Sad (18.8.2014 14:17:16)
|
Moje prvo iskustvo sa Betanijom je katastrofalno... Jos sam imala ideju posto sam koleginica - da ne mogu proci lose... Trudnoca je bila fenomenalna, radila sam do kraja, imala sam jedino na samom kraju hemoroide... Privatno vodila trudnocu. Primljena sam na patologiju u 41+0 jer sam prenela i za sutradan imala zakazanu indukciju. Nakon ricinusa popodne, uvece u 23 su krenule kontrakcije koje su bile skroz ok i opusteno sam disala/spavala. Prijavila sestri, dr pogledao i konstatovao, ima vremena. Tokom noci sam se otvorila 10 prstiju bez problema i ujutro kad su hteli da me klistiraju, rekoh, nema nista tu vise, od onog ricinusa, medjutim ipak jesu. Ja sve vreme govorim da nemam napone. Dr kad me pregledao kaze trci na tvrdi sto, gotovoo ... Ja i dalje kako je moguce da nemam napone?! Na tvrdom stolu zamalo mi nisu dosli glave, nema sile koju nisu primenili, do te mere da u beonjacama nisam imala nijednu belu tackicu, bukvalno, sva sam bila u podlivima. Kao vampir, bukvalno..I po trupu isto.. Plasila sam ljude po hodnicima...Plodova voda je bila naravno zelena sa mekonijumom. Trecina glavice se zaglavila i ni makac. Naponi izostali. Kad su videli da nakon sat vremena ne mogu nista da urade vikali su nacelnika, koji je dosao i u roku od minuta me porodio vakumom. Naravno da smo zbog traume bili 8 dana tu, i beba i ja bez ikakvih komplikacija, samo sto je ona primala preventivno antibiotike zbog senki na plucima koje su regresirale narednih dana. Tako je meni i mojoj prvoj bebi Prof. Vejnovic spasio glavu i naravno naredne dve trudnoce sam vodila kod njega. Druga dva porodjaja su mi bili pesma, prirodni, bez indukcije, bez epidurala, oba puta mi je prosekao vodenjak na 4 prsta i uredno sam imala napone i porodila se sa osmehom. Sa svojim dr pored sebe, stope mu ljubim. Uvek i svima cu reci za Betaniju - neko ima srece, neko ne, ali tamo je moguc svakakav scenario, kao i u svemu. Posle ovakvog iskustva zahvalna sam Bogu i Svetom Djordju (na Djurdjevdan sam se porodila) sto smo prosle bez posledica. Najzalije mi je sto onaj trenutak koji svi cekamo - da ugledamo bebu, ja nisam imala. Nisam smela da je pogledam... Kad sam je pogledala bila je bela kao porculan sa siroko otvorenim ocima i ustima, uzas.... I naravno sto smo bile razdvojene...
|
|
|
|