pngpme -> RE: Trudnice (1 - 42 nedelje) 03/14 [chat ] (25.3.2016 11:04:13)
|
Pa ja sve uglavnom obavljam kao da se ne osjećam tako, pješačim, sređujem kuću, sjedim na dvenim stolicama satima, putujem autobusom, trčim tamo i ovamo, ali tokom svih tih aktivnosti se osjećam kao da sam ostarila... fizički. A psihički sam često baš smorena, zbunjena, isprepadana... Znam da u mom gradu neće biti apsolutno nikoga da mi pomogne osim muža, na pomoć ne računam i u neku ruku je ne želim jer hoću sama da se posvetim bebi, da se nas dvije organizujemo kako znamo, ali sam taj osjećaj da neće biti nikoga ukoliko dobije temperaturu, počne da se guši ili šta god me malo plaši. Ono da imam rezervu u slučaju kataklizme, zemljotresa, poplave... Jednostavno, ja sam luda žena. A toliko sam željela da budem trudna, mislila sam da ću svakog dana do plafona od sreće da skačem kad se probudim sa stomakom. BIBILIB nadam se da je meni krenulo ovako pa da će sa narednim trudnoćama to da se samo poboljšava, dakle suprotno od tvoje situacije. [sm=smiley36.gif] Ali šalu na stranu, ti imaš opravdanje što se tako osjećaš, dvoje djece, poslednje dvije trudnoće blizu jedna za drugom... Svaka ti čast.
|
|
|
|