|
dunja RR -> RE: Beba ne priča (23.12.2015 4:51:21)
|
MakiJ, čini mi se da su nam dečaci slični, evo mog iskustva, pa mi molim te reci ako možeš neko poređenje, a i druge mame molim za mišljenje. Ako još čega set________im, pisaću, a kopiraću naki dan i pitanja za procenu, koja nam je dala psihijatrica:
Moj dečak ima 1.5 godinu, i kažu da ima malo kašnjenje, ali niko ne govori da trebamo da brinemo. Naš problem je pre svega motorika, nosio je kaiševe za kukove, te još nije prohodao (hoda uz nameštaj već 4 meseca i brzo puzi). Kasnimo i u sitnoj motorici. Naloge ne izvršava, zna samo pokaži glavu, baci pet, ponekada hoće taši taši. Pa-paje ranije hteo, sada neće nikako. Kada ga pitamo gde je mama, pogleda u mene , gde je tata - okrene se ka tati i pogleda ga. Smislenu reč nema, mada u poslednje vreme često govori mama, mamama kada je blzu mene, i hoće sisu (još dojim, ali planiram već dugo da prestanemo, ne uspeva mi zbog njegove vezanosti i uspavljivanja na sisi), ali nekada mamama kaže i tati. Ali kažem mislim da nije smisleno još. Krenuli smo sa progovorilicom (Tanja Lukovac) u poslednjih mesec dana, uz gumene životinje i sada oko 15-20 životinja prepozna-kada ga pitam gde je krava npr on je pronađe i uzme, ali na slikovnici neće da pokaže. Nema pokazni gest, mada mu je pažnja svakim danom sve bolje kod slikovnica. Sa igračkama pažnja nikakva, kocke samo baca, rastavlja, ne zna tj. neće da spoji, lopticu neće da ubaci u kanticu kada mu pokažem, već samo izbacuje. Nema pincetni hvat, na tome sada radimo. Idemo na vežbice u Sokobanjsku za motoriku. Dečiji psihijatar u Palmotićevoj kaže da je zdrav, ali da treba da se radi sa njim. Konstatovala je i da lepo prihvata ljude, ostvaruje kontakt, veseo je, nasmejan. Inače, on se u kući odaziva na ime, ima lep konkatkt očima, ali napolju ponekada zna da bude odsutan što je baš danas primetila i jedna terapeutkinja pa me naplašila, u Sokobanjskoj. Kaže da joj ponekada izbegava kontakt očima, i da on to radi nekada, ali ja imam utisak da to radi kada mu nije zanimljivo to što mu ja pričam. Ne znam da li deca uvek moraju da gledaju u oči kada im se obraćamo, kada ih oblačimo? Psihijatrica je rekla da su Sokobanjska i rad kod kuće sasvim dovoljni, i da je mali za logopeda, defektologa. Rekla je i da krenemo u vrtić, mada smo od logopeda dobili savet vrtić nikako, jer ništa ne razume (taj savet dobismo pre mesec dana kada mu nivo razumevanja jeste bio manji). Kada ga pitam gde je kapa, beba, meda, kutija itd pogleda uvek u pravu stvar, tako da razume ono što ga naučim. Razume NE, mada neće uvek da posluša i često negoduje, ali razume. Ne zna naloge-daj, donesi. Ne zna sam da jede kašikom, generalno nije samostalan. Kada mu kažem daj on da ruku, jer smo ga greškom to prvo naučili, i nikako da ukapira da treba da da predmet. Voli skrivalice, pesmice, igre sa golicanjem, tu baš učestvuje. I dalje me kopka da li da angažujem defektologa, ali nisam sigurna koji tip defektologa nama treba, na osnovu navedenog o nama. Možete li nekog preporučiti, na pp, zanimaju me i cene i da li postoji mogućnost dolaska kući-jer mislim da on mnogo više uči u svom okruženju, senzornu sobu u kojoj vežba u Sokobanjskoj baš ne voli (čim vidi da se približavamo zgradi krene plač), iako su terapeutkinje tamo zaista divne. Ali imam utisak baš svog svega navedenog da bi rad kući bio bolji, a sa druge strane i ja bih htela da vidim gde grešim i kako trebam da radim sa njim (u Sokobanjskoj mi nismo prisutni za vreme vežbi, jer krene plač ako smo tu, i od učenja ništa). Molim vas za savetkoji tip defektologa je nama potreban, i ako može neka preporuka. Unapred hvala!
|
|
|
|