|
Maslacak15 -> RE: Dojenje - vase iskustvo III deo (22.4.2018 16:39:41)
|
Svakako da nije svaki plac automatski glad ali kod moje dece cesto jeste. I kada je to u pitanjnu onda ne pomaze bas nikakva vrsta tesenja. Ni zamajavanja. A je inace ultra fina i mirna beba, ponavljam, ne place mozda kad se sve skupi ni 15 mminuta dnevno . U stanju je da lezi u krevecu budna i zija okolo i po pola sata da se ne cuje, Ali ako je gladna onda to stavlja do znanja. To je vrlo vrlo jednoznacno. Zeva, izvija se , grize prste udara glavom ko detlic. Ako je nosi mm trazi kod njega za vratom , sto je mnogo slatko. I kad je u tom modusu onda nema NE. I ja ne vidim poentu da odlazem. Smatram to maltretiranjem deteta. Ako mogu da joj dam. Neki dan smo bili u busu, naravno da nisam dojila, preplakala je do kuce ( probudila se gladna, previse smo se zadrzali).
Dete ima apetit. I desava se da trazi i svakih pola sata. I tada vuce ne igra se. Da se igra ponavljam ne bi imala oko 5100 g.... Ja isto razlikujem bebe od mesec dana bebe od 3 meseca i od 8 meseci itd. To su ogromne razlike. Ona je za mene jos u fazi apsolutnih instikata i primalnih potreba ija zelim da sam za nju tu maksimalno. Bice vremena kad cu je navikavati na stvari.
Ljiso nemoj da zaboarvis da ja ne samo da imam prvu ponmoc i toretsku na 600+ km, nego nisam ni imala privilegiju da se posvetim samo jednom detetu duze od 6 memseci. Posto sam kad je F imao smao 7 meseci bila trudna uz spektakl mucnine i povracanja. Onda sam imala novorodjence i bebu od 15,5 meseci i podizala isto tako skroz sama veci deo dana malu i veliku bebu. Pa sam se izorganizovala. Zato i kazem moja svakodnevnica je improvizacija, imam mminimalna ocekivanja i ne opterecujem se dodatnim presijama da moram ovo i ono. Koliko stignem stignem. Sad imam novorodjencene i prirodno je da sam njoj najpotrebnija, Ono sto moram je da zadovoljim njene potrebe, Njena primarna potreba je dojenje. To joj je i hrana i pice. Bespomocna je i treba joj majka. To je meni jako cigledno. I mnogo drugacije nego za 6 meseci kad je budem jurila po sobama ili za 10 kad bude trcala okolo. Zato ja nemam nikaav problem da prebacim dete na adaaptirano mleko i posaljem je u vrtic sa godinu dana. Jer smatram da su deca spremna za to u tom periodu i da joj moje mleko vise ne treba. Ali imam problem da joj ga sad uskracujem.
Ako stignem da skuvam rucak ok , ako neki dan ne stignem, spremice ga Mc Donalds- nije smak sveta. Za tri meseca vec ce biti za nijansu drugacije. Sto ne znaci da mogu skroz da zapostavim sinove niti to zelim ali i oni su imali svojih 5 minuta i znaju to, to im se i kaze! i seka ima isto to pravo. Bice vremena. Moja deca znaju itekako za red, niti su razmazena ali su naucili kad je vreme bilo a ne kao novorodjencad sa pet nedelja.
Smatram da ima jako puno zena koje se preopterete, zivot bude drugciji nego sto su zamislile i to onda precipitira u post partum depresije i svakakva emotivna stanja. Jako je velika razlika imati jedno dva itri deteta. dinamika je drugacija. Ja svima zelim uspeh i ne mislim da imam apsolutna resenja ali dociecete kad tad do zakljucka da je tesko klonirati se i raditi dva posla u isto vreme i da ce kompromisi morati da se desavaju. I onda je pitanje prioriteta i rangiranja sta je vazno a sta nije. Meni je trenutno u zivotu najvaznije da je A sita, zadovoljna i smirena.
|
|
|
|