Rosita -> RE: Ishrana deteta od 1-2 godinice (II deo) (23.10.2014 23:36:41)
|
Draga moja, i sama si svesna da je deo problema u majci, ako ne i najveci deo. Sve smo mi na neki nacin opsednute u tom ranom periodu hranom Ja licno, opet cu napisati, ne volim temu napredovanje vase bebe po mesecima jer mislim da podstice dosta bespotrebno losih osecanja kod majki. Sve te razumem, svi se opteretimo, nekad manje, nekad vise, a mi koje smo imale probleme ponajvise. To sto radis- merenje, satnica, neodustajanje dok ne pojede toliko i toliko pomaze ti u napredovanju, ali ne mnogo u oslobadjanju od averzije. Moras malo da se opustis, pa sta i ako ne napreduje za deset_ku, nek zavoli hranu i nek jede koliko moze, to ti je jako vazno sa te psiholosko strane, i mene je dr hvalio kako mi je D sa tri meseca bucko, a toliko problema sa varenjem i odbijanjem podoja... mi smo valjda imali srecu da mos na vreme preduzeli mere pa nije doslo bas do tolike averzije, imali smo periode bolje i gore, ali sad kad mu se jede jede. Ako ne mozes sama, otidjite kod decjeg psihologa na razgovor, cisto da se smiris i pokupis neke savete spram konkretno Dore. Ako ti se ta ideja ne svidja, moras ponavljati sebi da se moras opustiti i zaboraviti na to merenje i tutkanje dok ne pojede sve. Pa ona je velika cura! Ne moze odjednom, hranices je jos neko vreme tako, ali nemoj svaki obrok, pa nek neki i propadne al nek bude opusten. Napravi joj on zanimljive oblike od hrane, ne znam doduse kakve konzistencije ona jede, da l hoce da zvace. Predjite sa zamajavanja i mehanickog jela makar na zamajavanje uz svesno jelo- malo jede maca, malo kuca, malo ptica, malo dora i te fore. Pa i to je korak napred dok je svesna i ukljucena pa cete polako doci i do normalnog hranjenja. I tako polako. Taj odnos prema hrani kod nas zena moze da bude problematican i kasnije, znas sve i sama, pubertet i td... Zato ti sad polako i sa puno ljubavi. Ovo ti pisem iskreno, nemoj nesto da zameris. Veliki pozdrav.
|
|
|
|