|
Didy -> RE: Kada bebu prebaciti u vlastitu sobu? (22.7.2011 23:54:33)
|
Mi se uskoro selimo u potkrovlje i rešila sam da odmah svako spava u svojoj sobi - Stefan u svojoj, beba u svojoj od prvog dana, a mm i ja u spavaćoj.
Pre 4 meseca smo se preselili u kuću, ali samo u prizemlje. Stefan spava sa nama u sobi, a na samo preseljenje uopšte nije reagovao. legao u krevet, rekao nam da idemo u dnevnu sobu, zatvorio vrata, namestio se i sam zaspao. Uveče i preko dana sam zaspi, ne treba niko da je u sobi. Ne boji se mraka, spava u mrklom mraku, jedno vreme sam mu palila projektor da se uspava, sad sam odbija. Ne budi se noću odavno, ako se probudi, znam da je bolestan. Kod nas u krevet nema do samog jutra (eventualano kad je bolestan, tad sva pravila svesno padaju u vodu, čak nekad kad je bolestan sam traži da ga vratim u njegov krevet kad ga ja donesem kod nas). Moj zaključak: odavno je zreo za svoju sobu, ali tek sad se stvaraju fizički uslovi za to.
Bebina soba je tik do naše spavaće. Ne planiram da je donosim u bračni na podoje, to nisam ni sa Stefanom radila da se ne bi navikao na naš krevet. Dojila sam ga u dnevnoj. Ustanem, stavim ga u krilo, nahranim, vratim u krevetac, on nastavi da spava, ja se vratim u krevet i nastavim da spavam. Možda mi je bilo nekad naporno, ali sam svesno to istrpela zarad mirnih budućih noći. Tako ću i sa bebom, s tim što planiram da ubacim neki ležaj kod bebe u sobu, a ne da silazim u dnevnu. Kupićemo bebi alarm svakako jer će mi trebati ako sam dole, a beba u svojoj sobi u potkrovlju i mislim da neće biti problema. Mm nikad nije prespavao u dnevnoj otkako se Stefan rodio, ne planiramo da se razdvajamo ni ovaj put.
E, da, to je sve u mojoj glavi. Kako će stvarno funkcionisati, napisaću vam za dva meseca.[sm=smiley36.gif]
|
|
|
|