pepeljuga
|
Nama je danas cetvrti dan, sve je ok kad dodjemo, ostavimo kolica (idemo kolicima jer nam je blizu), dam mu ruku da se sam penje uz stepenice, udjemo, obuvamo patofnice, otvara ormarice, smeje se vaspitacicama, drugoj deci koja dolaze....medjutim, cim ga uzme vaspitacica da ga uvede u sobu gde su malci (koji btw urlaju, skoro svi), on pocinje da vristi i trazi mene  Nije mi to nerazumljivo, ipak ima samo 15 meseci, cak i meni ne bi bilo prijatno da ulazim u sobu gde svi vriste, sta on zna, mukica.
Kad sam dosla po njega (danas je bio tri sata, od 8 do 11, rekli su da bude do pola 12, ali ja stvarno vise nisam mogla da izdrzim  ), opet sam ga kroz vrata cula da vristi (vriste svi doduse, ali ja cujem samo mog vristavca) ali stvarno ne cujem vaspitacice da se trude da ih umire niti bilo sta. Da ne pominjem da su mi nekako antipaticne, mozda mnogo trazim ali stvarno mislim da osobe koje rade sa decom moraju malo vise da budu nasmejane. Kad sam pokucala i kad me je video, momentalno me zgrabio i za koji sekund se smirio i kao da nista nije bilo. Vaspitacica je rekla nesto u fazonu: 'folirant mali, place a nigde suza' i kao, bio je ok, povremeno place, povremeno se zaigra...ma, ko ce ga znati. Znam da je sve to normalno, imam dve drugarice u istoj situaciji i kad uporedim svima je slicno, ali moram da olaksam dusu, najlakse mi je medju drugim mamama u istim mukama 
Mnogo mi se vise svidja taj sistem u Novom Sadu, da mame makar prvih par dana budu sa njima, ipak su oni jako mali.
_____________________________
I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
