mysunshine
|
Drage moje, ja sam nova na forumu, ali, eto slucaja, na ovoj temi je moj prvi post! moji decaci spavaju...a meni se place! Dusan ima 14 dana i ne mogu da se pozalim na nesto posebno u vezi njegovog ritma, osim sto nema pravila kad je gladan, a ja ga dojim kad god zatrazi, ali ja sam se sva nesto s..njala! U trudnoci mi uopste nije bilo tesko da oteram teske i ruzne misli iz svoje glave i bas sam sva bila zdrava, ali, od kako se on rodio, od sve te silne zelje da ga dobijemo i te neke ljubavi koju imam, rodila se uzasna strepnja, tipa, da li cu da mu obezbedim normalan zivot, da mi ne promakne nesto u vezi njegovog zdravlja, a najvise imam utisak da necu biti JA dovoljno zdrava i sp[osobna da mu se nadjem kad mu zatreba! Imam glavobolje skoro svakodnevne, sto je za mene retko. To otpisujem na umor, iscrpljenost i moju malokrvnost, ali.....meni u stomaku samo nesto kuva, tacno....neka napetost! Ponekad izmerim pritisak, i ja , koja sam uvek imala nizak pritisak i tokom trudnoce 110/70, sad mi je donji ponekad 80 i malo preko. I to je kao normalno, a mene hvata panika i od toga da cu da se razbolim i sta posle!!! Konfuzna sam koliko i ovaj moj tekst! I dalje cu sve da otpisujem na umor, nas dvoje smo sami, mm se snalazi vise nego sto sam ocekivala, ja godinama radim sa decom, mnoge stvari mi nisu strane kad su bebe u pitanju, ali....ja sam nemoguca! Mastam o tome, kad se budem pozalila svojoj doktorki, da ce mi reci kako ce sve to da prestane kad beba napuni mesec-dva... BTW, pre desetak godina imala sam panicne napade, bilo me je strah da ostanem sama, ponekad nisam smela sama do grada da odem, mislila sam kako cu svakog trenutka da se onesvestim, ugusim, da ce me cepiti infarkt zavrsilo se tako, bar mislim da se tada zavrsilo, kada mi je mama umrla i kada sam verovatno osetila pravi stres, ne znam kako bih to objasnila! Plasim se da ne upadnem u to opet... I tako...ugusih, smorih, ali, ja sam morala sa nekim ovo da podelim! Pozdravljam vas sve, hrabre moje mame, pa se kuckamo
|