Peace*
|
Sinoć je Marko normalan legao da spava. Napomenuću da mu ne curi nos, ne kašlje. Oko 23h se nakašljao, gadno, sa šlajmom, ali onako kao laringitis, duboko. Jednom, pa drugi put. Skočim utrčim, a on leži, otvorene okice, i vidim da nikako da udahne normalno. Sve nešto na pola. Dignem ga, a on pokušava da udahne, svira pri udahu, kada se nakašlje, zrelo, duboko, ali ne diše realno, tek-tek. Naravno, u panici počinje i da plače. Zovem mamu, ne javlja se, Zovem tatu, ne javlja se. Zovem ih na fixni, ne javljaju se. Mene hvata panika. Kašlje do nagona za povraćanje. Napokon iskašlje, ali guta nazad i ponovo kreće agonija. Napokon dobijem mamu, ona kaže da dam Flixo, da je to spazam grla (recimo). Dok smo pričale, već je po malo prodisao, i prestao da plače, ipak sam mu dala i Ventolin i Flixo. Posle 10ak min je bio skroz ok. Mnogo sam se uplašila. Mama mi kaže da to ne bi trebalo imati veze ni sa astmom ni sa alergijom, da se to nekada dešava i potpuno zdravoj deci, i da se to može njemu dešavati u narednih godinu dana, posle toga prerastu i ne dešava se. Ipak, rekla je da bi savet bilo kog lekara bio da izbacim junetinu kao poslednju uvedenu namirnicu i da za par dana krenem sa ponovnim uvođenjem. Danas je dobro, ne kašlje uopšte, sve ok. Bio je u vrtiću najnormalnije.
_____________________________
Tasha Objasni im Bože, da mi se može!
|