Guardian -> RE: Idemo u vrtić-2. deo (14.2.2013 14:59:33)
|
Bea draga, evo me, dođoh. Ne znam da li će zvučati glupo, ali sam jako tužna što ću se odvojiti od deteta. Toliko tužna da to prelazi u bolest i svakodnevne suze, bol u grudima, depresiju. Kako će biti, kako će kad ne hoda još, ne govori, kako će jesti, šta ako se zadavi, padne, 30-oro dece u grupi, a dve vaspitačice sestre...ma hiljadu pitanja... Ne znam...neko me shvata, neko mi se smeje, ali jednostavno takva sam...inače sam čitav svoj život hiperemotivna, a ovo me ubija, ne znam hoću li preživeti. Značiće mi svaka priča, svako iskustvo, svaki savet, jer me svi plaše i kažu - jao dolaziće ti mokro, prljavo, bolesno, gladno sa tuđom dudom u ustima, plačljivo...a mi nemamo drugog izbora osim jaslica, sami smo suprug i ja. Shvatim da je od velikog značaja socijalizacija, jer sam i sama prosvetni radnik...a opet luda glava mi ne da mira.user posted image
|
|
|
|