jance
|
ja sam jutros dosla da se istresem pa sam napisala nesto sasvim deseto.. a moram da izbacim sve iz sebe, pucicu po savovima... pucam zbog toga sto para imamo sve manje - ako je to ikako moguce, nismo jos kupili drva, struja jos nije placena, kola su nam pred generalnu.. zbog toga sto i zatvorenici imaju vise izlazaka iz zatvorenog prostora od mene Ogi se menja, odrasta, sve cesce ima tantrume, brljavi sa hranom, pljuje i pravi gluposti, vise nesmem ni da jedem a da mi se ne vuce u krilo, ni da se oblacim ili presvlacim pa da mi ne svlaci pantalone ili da se njari pored mene jer se plasi da cu da odem, a iskreno, nisam napustila kucu bez njega zadnjih 6 meseci... znam, sve su to faze, i treba se samo na njih navici i procice, i znam da ce tako biti i uvek mi je bilo, ali eto, stresno mi je trenutno... onda ga gledam, kako se ume lepo zaigrati, kako ume da bude srecan kad se zajedno igramo, pa mi dodje zao, sto kad se porodim, necu imati toliko vremena za njega, mozda cu biti nestrpljivija sa njim, mozda cu ga teze razumeti, nekako mislim da to nije zasluzio.... bojim se, jer pojma nemam gde i kako cemo smestiti drugu bebu, kako cemo se organizovati, jer kod prvog deteta sam makar mogla da imam iluzije da ce mi neko pomagati pa sam po tom pitanju bila mirna, a sad znam da nemogu nikakvu pomoc da ocekujem i strah me... pocela sam polako da se raspitujem i da citam o dojenju, da bi ovoga puta bila spremna, pa je to sve samo vratilo nazad secanja na jedan jaako stresan period za mene,za koji se bojim da se ne ponovi.... nervira me to, sto u ovoj drzavije dojenje i svako saznanje o dojenju prakticno povrsno , i sto, ako imas odredjene probleme, koji bas i nisu mastitis, onda te svi belo gledaju, ko da im trazis da ti izvedu jednacinu sa dve nepoznate...
_____________________________
Bez dece kuća ne raste
|