cici78 -> RE: Razvod braka (11.5.2011 16:47:56)
|
Kod nas opet problem...ovoga puta veci nego prethodni. Opet iz gluposti krenula svadja...trebali smo da krenemo kod njegovih, ja spremila dete, sebe, kazem mu da uskoro mozemo da krenemo. On obuo patike i sa detetom stoji kod vrata, kaze "Ajde". Vratila sam se samo da pogasim televizore i uzmem kesu sa djubretom da bacim kad je on poludeo, poceo da se dere, kaze "necu da idem". Kako kratak fitilj!!!! Ipak ga ubedjujem da krenemo, on kipi, kaze "idem sam". Preduhitrim ga, odem do kola i zovem ga da sidje da idemo svi kao ljudi, on kaze "ma nema sanse a i zakljucao sam ti vrata". Vratim se u stan, lupam, zvonim, nece da otvori. Ja ne verujem sta mi se desava. Kontam kako se sramotim pred komsijama, kako se sve cuje. Zvonim kao luda, govorim da me pusti unutra. Posle par minuta otkljucava, krece svadja. Osamario me je, poprilicno jako. Dete sve gleda, pocinje da place. Ispsovala sam ga a onda dobijam jos jedan samar, guranje, savijanje ruke. Nikad mi se ovo u zivotu nije desilo, niko nikada prema meni ovakav nije bio. Citam svoje postove od ranije, prisecam se da je bilo svadja, onda gurkanja, modrica po rukama od savijanja, ali samaranja ne, do pre dva dana. Znaci, ide na gore. Ovoga puta sam obavestila i svoje i njegove roditelje. Moji su bili spremni da dodju i haos mu naprave. Mojima nisam rekla za samare, tacno bi infarkt dobili. Vidim da nam buducnosti nema, jer pitanje je dana kad ce se ovo ponoviti, a tada kupim sebe i dete i odlazim zauvek. OCAJNA SAM. Pocela sam da ga mrzim, kako i ne bih. Izvinjavam se na duzem postu, ali ovo mi dodje kao neki dnevnik, cesto se prisetim sta me je sve snalazilo.
|
|
|
|