Anoniman
|
I ja imam ovde stosta da napisem.
naime i ja imam iza sebe jedan propao brak. Bila sam u vezi sa bivsim od svoje 16. godine. Sa 19 se vec udala u 20 vec radili na bebi, ali nisam ni sanjala da ce se sve zavrsiti kao sto jeste. Imalu smo ljubav iz bajke i svi su se divili nasoj vezi. Medjutim sok je nasledio saznavsi da je njegov spermogram uglavnom azospermija. Slede meseci tugovanja i plakanja. Ipak uspem da podignem glavu i krenem lavovski da se borim. Medjutim problem je bio sto nigde u njemu nisam videla zelju za borbom. Svaki odlazak kod lekara ja sam morala da najpre isplacem..i tako godinama. Usledila je i jedna VTO iz koje sam ja izvukla deblji kraj, neuspesna. Iz svega sam izasla psihicki rastrojena. Dugo mi je trebalo da dodjem sebi i kazem...ok, necemo imati decu, bar imamo jedno drugo i nasu "ljubav iz bajke"... Onda je usledio jos veci sok. Dok sedimo kod prijatelja na slavi, on je malo vise popio, prilazim mu i zovem ga da krenemo kuci. Naidjem u momentu kada je slao sms u kom sam zadnje sto je pisalo videla da pise volim te. Ja kao prava cekam da meni stigne sms ali njega nema... pocinjem da drhtim i ne verujem, stalno zagledajuci u mob, misleci..sada ce stici. Dolazimo kuci i sledi rasprava. na kraju mi kaze...ti to ne mozes da razumes! 
Da ne detaljisem, sms je stigao nekoj balavici, nas brak je trajao jos 3 godine, pune agonije, mojih suza, i nesuocavanje sa stvarnoscu. Najveca moja greska je bila sto to nisam pricala nikome, vec sam sama prolazila kroz sve..smatrala sam to mojim porazom i neuspehom. za te 3 godine kod njega se nizu sve mladje i mladje. Kada sam se razvodila nisam imala niciju podrsku, cak ni mojih roditelja. Nastao je pakao od mog zivota. Moji su njemu verovali sve dok moj brat nije video sta je video i preneo mojima. Ja sam bila vec dotucena do nogu i nisam znala sta me snalazi. Zapocinjala sam privatan posao, sama, bez picije pomoci, rastajala se u isto vreme. Bilo je trenutaka kada sam kod sebe imala 100 dinara i ni dinar vise i razmisljala da li cu ostaviti za sutra za bilo kakvu klpou ili da kupim cigarete. Bilo mi je tesko ali sam iz svega izasla jaca, samo zahvaljujuci sebi i psihologu kom sam se obratila za pomoc. Zato smatram da nije sram obratiti se za strucnu pomoc. Da nisam ko zna sta bi bilo s mnom. Tek mi je psiholog dokazao koliko sam i jaka i koliko mogu! zaista sam ponosna na sebe. Sto se tice imovine ja nisam uzela cak ni sve svoje licne stvari, samo neophodno, kompjuter koji sam kupila sama na kredit i svoje knjige. Kada sam izasla iz te kuce, nikada se vise nisam vratila. Ah da napomenem da sam iz braka ponela i oboljenje stitne zlezde, kao posledicu stresova, materic punu mioma kao posledicu VTO i prazno srce i ogromno razocarenje u ljubav i bol u dusi.
Sada, kraj sebe imam nekog ko me postuje, pre svega a i voli me. U pocetku moje nove veze imala sam strah, takoreci paranoju da ce se sve isto desiti, ali nisam zelela da pokleknem. Opet sam se otvorila i pokusala da verujem. Moja nova ljubav traje evo vec trecu godinu i mogu reci da sam opet srecna da opet verujem. Za ove 3 godine nam se(hvala Bogu) nije desila ni jedna svadja. Mozda zato sto je i on zrela osoba, zato sto iza sebe ima takodje propao brak, ili smo se jednostavno nasli. Srecna sam opet, opet letim, opet sam voljena imam kome ljubav da pruzim. Matericu sam izlecila, psihicki sam jaca, a moje srce je puno.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Izgleda da im se može... Mi smo završili kod bake, on ostao u zajedničkom stanu!!!
.
??? Nikad nismo dobili ni telefonski poziv za rođendane, kamoli poklone... Na sva usta je pričao kako je on neki veliki otac, u životu ništa za nas nije uradio! Nikad dinara alimentacije-ni za hranu, ni za garderobu, ni za školu... A bilo je mnogo gadnih vremena... Dok smo mi jeli hleba i masti i nosili ishabane cipele, on je pravio pireve za prijatelje... Njemu na dušu... Mi smo sad odrasli ljudi, ja i moj brat njemu ništa ne dugujemo, briga me kako mu je i gde je, a majci sam zahvalna što nas nije silila da provodimo vreme sa njim i što je sve uradila da se ta drama što pre završi... Bez rastezanja po sudovima, bez gnjavaže, bez pominjanja njegovog imena.... 
Došao je da ga vidi čak puna tri puta! I neka na tome i ostane 
želim ti svako dobro u životu!
Ponosna sam na tebe , lepo je sto pricas o pobedama u svom zivotu , samo napred 
) tako da sam se smirila malo,mada sam konstantno napeta. 
.Neznam....covek nikad nezna sta ce doziveti ali po svaku cenu treba deci obezbediti mir i postedeti ih sebicnosti i sujete.
