Anoniman
|
IZVORNA PORUKA: srna001 Što se tiče spavanja u istom krevetu jednom sam se zeznula i više nikada.Evo mom matorku od 7 god i dalje treba neko noću da ga uspava i da bude kod njega ako se probudi a budi se.On je to meni opisao ovako.Kada se noću probudi on nogom napipa d aje neko tu i nastavi da spava.Prema tome Zoja spava na našem krevetu samo preko dana da bi razlikovala dnevno od noćnog spavanja. To zavisi od deteta. Luka je spavao sa nama baš dugo, do skoro 3će godine. Onda posle je zaspao u svom krevetu i budio se i dolazio kod nas. Onda se rodio Marko, pa smo prvih mesec dana on i ja spavali zajedno u krevetu a Marko u krevetcu sa nama u sobi. Onda je jednu noć dok je Marko plakao, Luka ustao zeo svoj jastuk i ćebe (na moj predlog da to uradi) i otišao u svoju sobu. U 99% slučajeva spava celu noć bez buđenja. Ako se probudi, dođe do nas, pogleda ima li mesta za njega, uvuče se, shvati da mu je neudobno i ode u svoj krevet i sam zaspe. Nekada ostane kod nas u krevetu, i kao što već rekoh - meni ne smeta, srce mi je tada puno. No, ja sam pristalica toga da deca treba da spavaju sa roditeljima u krevetu do 3će godine i da ne trebaju da idu u vrtić do 3će godine (što je malo off). Majku mu, Ishler, pa ti ceo dan dojiš. IZVORNA PORUKA: Nedja RR Taš, i ja bih na osnovu svega rekla da je Mare noću stvarno gladan. Seti se šta je jeo Luka sa 15 meseci, a šta jede Mare. Ne znam, možda delujem previše blaga, ali ja ništa ne bih forsirala do godinu ipo-dve. Neša se budio svake noći, do dve ipo godine, i pio vodu/čaj/sok, tražio vrlo često konkretno nešto da jede, jednostavno, nije postojao nijedan način da mu to ukinem. Dešavalo se da ne spava po 3 sata u toku noći (pri tom smatram da je po tom pitanju on jednostavno takvo dete, i da tu nije bilo pomoći), pa sam mu uz tek malu muku ukinula i flašicu, i noćne izlete, i sad spava kao top. Svi će oni spavati, izbaciti flašice i jesti kako treba, samo je pitanje ko koliko može i želi da čeka. Jedino što sam sigurna je da nikada ne bih uskratila detetu sebe kada me traži. Jednostavno, nevidim viši cilj u tome, ne vidim ništa što mi je preče nego da ga utešim kad plače i zagrlim kad traži Sad motam film... Luka je sa 2 meseca izbacio noćni podoj. Spavao je od 20h do 8h. Ali je sa godinu dana dobio proliv, mi na moru, ja se bojala da ne dehidrira, turala mu sok . ČITAJ: budila ga da mu dam sok, i navukao se. Imao je oko 3 god kada sam uspela to da mu ukinem. Pio je u početku oko 260ml soka na noć, a posle čak 2x260ml. Tada mi je prekipelo i rekla sam da nema soka dok ne izađe sunce. Na limenci ad mleka koje Marko pije piše 3 x 240ml = 720ml, a on pije 150 + 210 + 210 + 240 = 820ml. Dakle, ne pije mnogo više od onog što treba... samo taj noćni obrok. Luka je sa nešto iznad godinu dana počeo da jede večeru: sendvič, hleb i pašteu, viršle... ja Marku i dalje ne smem dati parče hleba. Ne smem griz, a od palente će proklijati sada već. Kontam, možda bi bila druga priča da umesto što u 18h pojede palentu sa voćem dobije u 19h parče hleba i viršlu, okupa se pa mu dam mleko (JA SMATRAM DA SA USPAVLJIVANJEM NA SISI / FLAŠICI NEMA NIKAKVIH PROBLEMA, UZ SVO DUŽNO POŠTOVANJE SPOMENUTE KNJIGE), da bi bila druga priča, da se ne bi budio. Marko se jednostavno hrani tooooliko zdravo (u odnosu na Lukinu ishranu u ovom uzrastu), i sve to jednostavno protrči kroz njega. Moguće da je gladan noću.
|