jelena038
|
Ja se rasplakala  Ovo je najlepsa tema na forumu!
Obećala sam curama da ću napisati svoju priču, ali, pošto je jako duga, traje pet sati pričanje usmeno, a kamoli kad se piše, nekako mi se ne da ni da počinjem.. A evo, ukratko, zašto traje pet sati...
Bila sam u vezi sa recimo, najlepšim frajerom koji je hodao zemljinom kuglom tih godina  Tip je imao anđeosko lice i dušu đavola, mučili smo se godinu i po i nakon što sam se uspešno skinula sa njega dvomesečnim lečenjem na tatinom ranču, dođem na svadbu u Banjaluku. Sestra mi se udavala tu, nemam pojma ni gde su se njih dvoje našli, nebo i zemlja, samo je jednog dana izvukla tu priču, kao, udajem se, i to u Bosnu... I mi ti se spakujemo i krenemo. Pred polazak meni moj tata kaže: Pa ti vidi ćerko, ako možeš, udaj se u Banjaluci, još to nisi probala.. Ja odvalim da se smejem, a on mi kaže: Smej se ti, smej... Samo da znaš, odiva kad se uda u tuđinu, uvek gleda bar jednu sestru da povede sa sobom, da joj ne bude dosadno Možete da zamislite kako ta priča izgleda nekome ko ima 18 godina i ide u drugu državu, daleko od roditelja, sa dva burazera i švecom, da divlja pet dana na svadbi najluđe sestre od svih koje ima? Doputujemo, napijemo se, ludujemo dva dana, pred svadbu, stignem ja tu nešto i da se spanđam sa kumom... igrali smo bilijar u belo vino na ex, desilo se da sam ga razbila, pa se napio ko stoka, a ni ja nisam bila bolja... Elem, kad sam sutra, na dan svadbe, shvatila da sedim u čelo stola, barabar sa mladencima i kumovima, i da mi kum priča već sedamnaesti put istu priču.. Verujte, mislila sam da lagano moj život kreće jednom dosadnom, boemski kotrljajućom putanjom... I baš u tom trenutku spazim neko vrištanje od smeha na kraju dugačkog stola. Vrištanje je bilo mahom žensko, iako je društvo bilo šareno. Pogledam malo bolje, kad ono, lik sa žurke od sinoć, kog sam na momačkoj jedva primetila, jer smo kum i ja malo kasnili... Lep, plav u "tar-mi-rić-mi" crnoj svilenoj košulji, raširio i ruke, i osmeh, i melje nešto, svi se smeju, njemu sija iz onih staklenih očiju... Okrenem se još jednom oko sebe, da budem sigurna da činim pravu stvar, pa uzmem svoju čašu, pređem za njihov deo stola, iako nikog praktično nisam poznavala i pitam mogu li i ja da se smejem sa njima. Pogled na mladenački sto je iz tog ugla, neobjašnjivo, bio još tragičniji i On me je, jednostavno, razumeo. Nastavio je on tu da pravi cirkus, pili smo i smejali se još neko vreme i onda je Slavko Banjac (ko bi rekao da ću ikada zapamtiti ime tog čoveka), koji je pevao na svadbi, počeo najzad, neki opus Harisa Džinovića, ja lepo pozovem frajera na ples, što je on (Gospode) tako elegantno i normalno prihvatio, da ni dan danas ne verujem ljudima oko sebe da u životu nikada ni sa kim nije hteo da pleše I plesali smo mi tu nekih... sat i četr'espet minuuuta... i svi su počeli čudno da nas gledaju... A mi razvezli o ruskim klasicima... I opet, (Gospode!!!) uzeo me na foru, nikada nije čitao ruske klasike, mama mu je profesor književnosti i sve je to pokrao od nje slušajući je ceo život kako pametuje  Moja sestra nešto digne nos, ta što se udaje, da l je bila na strani kuma, koji je inače, i dan danas, jedan od par najboljih drugova ovome s kojim plešem, ili je jednostavno, pukla od nečega, nemam pojma, ali ona tu meni prospe neku priču o mom ponašanju... A mi igramo običan stiskavac, ja u pantalonama i majici na bretele, ništa provokativno... I ja se tu nađem uvređenom, ja potegla iz druge države, a ona meni tako... Pitam frajera može li da me baci na autobusku istog momenta, kaže on meni: Vidiš onaj par tamo? Sad je ponoć, oni se obično oko pola jedan posvađaju, pa on nju vozi kući, sačekaćemo, pošto ja ne vozim. Ajd, reko'... Bosna I bi tako, posvađaše se ovi, mi se u međuvremenu raspitamo - nema busa do ujutru, kaže on - idemo u grad, pravim ti društvo do ujutru, samo ćemo da svratimo do mene da pokupim još para. I svratimo kod njega. Sticajem okolnosti, nikoga nije bilo kući, mama izašla, sestra na raspustu, kaže: Mogu ja da odem po pivo... Ajd, reko', kontam, bila sam i u opasnijim situacijama... Osim što smo se već u kolima poljubili, nije me ni pipnuo u stanu Treznili smo se pivom i negde oko 5 razmatrali varijante za opstanak divnog prijateljstva koje smo započeli... Oboje iz duge veze, nikome se ideja veze na daljinu nije sviđala... Ja 18, on 23 tek napunio... Da živimo zajedno, ja nisam htela, doslovno sam mu rekla: Jeste, pa kad se posvađamo da ne mogu da tresnem vratima i odem svojoj kući, pa da posle dolaziš da me moliš, jer živimo u istoj kući!!! Ne sećamo se baš tačno ko je koga u tom trenutku zaprosio, ali svi, nekako, verujemo da sam to bila ja
Ostalo je istorija. U braku smo skoro deset godina, imamo divnog sina, krenuli smo od nule, zavrsili fakultete, kupili stan, prošli raj i pakao, ali i dan danas, kad nas neko pogleda samo zaklima glavom levo-desno i... jedva poveruje.
Sestra se posle par godina razvela i vratila u Srbiju , a ja evo, ostadoh ovde, bez da sam povela bar jednu sestru sa sobom u tuđinu, da mi ne bude dosadno
O tome kako je izgledalo kad mu se mama vratila kući, kako su drugi mama i tata, dvoje intelektualaca, roditelji tri princeze, od kojih sam ja najstarija, reagovali kad sam ih ujutru pozvala i rekla da se udajem, ne znajući da im odgovorim kako se čovek preziva, kako su se na vrat nanos organizovale svadbe, te kako su se natprirodnim silama babe i komšiluci ubeđivali da nisam trudna, tj. da se udajem na neki način - nevina (jer nismo stigli ni da se..  )... ... čitajte u sledećem broju, to već ne spada u ovu temu
_____________________________
dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
i tu palo par poljubaca, sutra dan zajednicko treznjenje i od tada svaki dan vidjanje i ja posle mesec dana odlepila skroz za njim... 
i tako ja zabebim 
i mi se vencali i eto! Ovo je najkraca moguca verzija... 
