Dakle, uteha - bez reci, zagrljaj, pomaziti, poljubiti, eventualno shshshshhshs.. Sa detetom se razgovara kada moze da vas cuje. Naravno da ce da podivlja kad mu drobite u njegovom haosu koji mu je vec ionako sam za sebe previse, zaista.

IZVORNA PORUKA: Ivanka 75

Kuka Iva veceras "dosadno mi jeeeeee", i luduje nwkoliko min, mm vec pocinje da peni, a ja na kraju dodjem iz kujne (spremam slavu), sednem sa njom na kauc, ona se smiri, uhvatim je za ruke, pogledam u lice i kazem "da li znas da u tvojoj sobi ima raznih cudesa koja jedva cekaju da budu otkrivena" a ona otvorila oci sirom "stvarno? idem da ih istrazujem" i zabavi se usobi dobrih 2 sata.

IZVORNA PORUKA: vikiveki

Ivanka je upravu jer iz iskustva znam da ima dece sa kojima možeš razgovarati,naravno kad se spustiš na njihov nivo ,a ima dece koja te slišaju ali jednostavno uopšte ne reaguju

IZVORNA PORUKA: Torbica

Ovako, osnovno - nemojte detetu nista govoriti dok histerise i divlja, ono vas ne cuje. Ne zato sto ne zeli nego zato sto fizioloski njegov mozak nije u stanju da bilo sta primi. Dakle, uteha - bez reci, zagrljaj, pomaziti, poljubiti, eventualno shshshshhshs.. Sa detetom se razgovara kada moze da vas cuje. Naravno da ce da podivlja kad mu drobite u njegovom haosu koji mu je vec ionako sam za sebe previse, zaista. Dete mora da oseca da ste tu za njega, da ste uteha i podrska, ali CUTITE. To je kljucno. Dajte mu prostora da se smiri. A onda kada bura prodje, i dete se smiri, pitamo da li mozemo da pricamo? Ako kaze ne - postujte to. Nije ni nama uvek do price. Kazemo, duso, kada budes zeleo ja sam znas vec gde, dodji. Nekad ostanem blizu, nekad odem, ali bez besa i ljutnje. Mi njih nenormalno potpalimo ako iznutra kiptimo. Jovo, nesto ne radis dobro. Anci, mozda malo vise price u situacijama kada znas - da je duze budan, da ce biti nervoze. Ja npr pitam jos dok je sve ok - da li volis da se posvadjamo? Da li znas da je sada vreme za spavanje. Da li se slazes da cemo gledati Pepu sutra kad ustanes... E, jednom kad nisam postigla dogovor CD je leteo u smece.... Mirno, ali mirno, rekoh, e sad ga neces gledati ni sutra.
Ne kazem - sve je individualno i lako je pametovati. Ja sam isla na savetovanje kod psihologa sa cerkine 4 god a mogu da kazem da je islo lagano i da sa 6 njenih god imamo jako lepu saradnju, u svemu.
Maslacak, trivijalno? Ne, naprotiv. Puno puta kazem - Znam da bi zeleo to i to, ej, ne mogu sad, umorna sam, ne radi mi se to, sta god, ISKRENO, bez petljanja i zamajavanja. Kazem, da li moze sutra, prekosutra, kako god. Ako se i ne slozi, ja kazem, imam i ja dusu.
Tesko je naci pravu meru, ne valja biti previse popustljiv a nikako ni prestrog, obe situacije ih izlude. Svaka mama mora naci meru izmedju strogoce i pustanja i postaviti jasne granice. Sve je stvar principa i dogovora unapred, cak i sa detetom od dve ipo godine, moguce je. Provereno.

IZVORNA PORUKA: soni

Ja moju pustim..iskace se..dere..ali zelim kad joj kaze ok sad cemo da radimo nesto drugo ili da se smirimo da poslusa...Ona tere dalje po svom...Necu da mi se baca na sred trznog centa ako joj kazemo da krecemo kuci...Kako u takvim situacijama da se postavim?