IZVORNA PORUKA: BubaMira

Kad me nešto baš pogodi, toliko da ne mogu da podnesem ni razmišljanje o tome - ja uvatim pa okrenem kuću na glavačke. Uzmem da rintam ili sređujem, sve ono što mi je uvek bilo naaaaajveći smor da radim . Pustim neku muziku, ne nešto tra la la, neko, recimo, Prodidži ili slično, onda rintam dok ne prolupam. Sređujem kuću, a onda uzmem pa sređujem sebe. Ili odem negde na remont, ili home made friziranje, šminkanje. Totalno izignorišem tu bolnu situaciju do momenta kada osetim da sam spremna da se suočim sa njom, da o njoj razmišljam, da me je prošao "afekat", da neću odreagovati burno, da ću staloženo prihvatiti sve ono što se desilo, da ću se stoički suočiti sa bolom. E onda udarim pa mozgam o tome. Malo i plačem, ali daleko manje od onog reagovanja na prvu loptu. I obično budem sebi lepa, pa skontam da sam ružna tako umazana i uplakana, da se to što me povredilo desilo pa se desilo i da ne mogu ništa da promenim, otplačem još malo radi reda, popijem pivo uz kokice, popušim pljugu, pozovem mamu, i nakon svega toga sam skoro pa ko nova .

IZVORNA PORUKA: Crvenkapa85

i ja sednem pa placem.....al gledam da mi dete nije u blizini.....
a  ako je taj neko prisutan.....ne komuniciram sa njim!!!!i kuliram ga posteno

IZVORNA PORUKA: jelena038

ciklamo 

IZVORNA PORUKA: moja ciklama

Bila sam JAKA kao stena!

2003 mama operisala karcinom dojke
2005 gubitak deke, najdražeg na svetu, karcinom
2007 gubitak mama, karcinom
2009 gubitak bake, šećeraš da amputiranom nogom
2010 gubitak trudnoće, prestanak menstruacije, i sumlja na Ashermanov Syindrom.

Zlo ne ide samo!

I za bajku kakvu sam ja živela, pre 2003, MNOGO je.

Mnogo mi je teško, mnogo mi nedostaju moji.
Saznanje da su male šanse da budem mama su još teže.

Kako prebrodim?
Prestala sam INTEZIVNO da idem na živu muziku, mnogo sam se ugojila, mnoge stvari me NE interesuju, mnogo manje sam fleksibilna. Ranije, sam se trudila da objašnjavan, sada više NE, kažem šta i kako mislim, a vi dragi moji, mislite i radite kako vam je volja, zabol .

Smanjila sam br prijatelja.
Prestala sam da govorim, da MORAM, to mi nedostaje
Manje se radujem. Manje novca trošim, manje i zaradjujem.
Nikako da se oporavim. Sitnice me povrede, a onda se set__im da sam ja jača od njih..
Ne plačem, sedim, redje šetam i sećam se života pre mamine bolesti, sećam se faksa, koji mi toliko fali..studenskih dana..kafana..garderobe koju obožavam, svih čizmi i cipela koje sam tada nosila, o minićima da ne govorim..hm..kakve sam nogice imala..
MM je divan i voli me. Hvala Bogu!

Znam da: Ono što te ne ubije, to te ojača. Ono što ti nedostaje, to ne umire.
Ali, mrzim to, što mi SNAGE nedostaje.

Jedva čekam da se SMEJEM.

IZVORNA PORUKA: moja ciklama

mnogo sam se ugojila

IZVORNA PORUKA: jabudic

Placem dok mi ne pozli

IZVORNA PORUKA: Mala Elena

Prvo pokusam da isteram pravdu ako sam nepravicno povredjena ali ako ne ide, nesto mi se skupi u grlu i moram da zaplacem , posle par minuta sam kao nova.