Torbica
|
Evo i mene! Jole i ja smo istomisljenici sto se bebeceg spavanja tice. Skroz. Ljisho, kad su im isli zubici desavalo se da se probude/kmeknu/zaplacu i nastave dalje, par puta u toku noci. Prosto - ne ocekuju program jer programa nema. Ne vadim dete iz krevetica, pomazim ga poljubim, i to ako bas place, i ono nastavlja da spava. E, sve ovo sa sinovima je bilo med i mleko, poucena iskustvom sa prvim detetom, kod kog sam se kolebala i uzimala i teze je ovo prihvatila, sa 7 meseci, ali opet i dovoljno rano da se ipak izvucem. Da li je delom i do njih, sigurno jeste, ali tri razlicita coveka, pod istim uslovima / isto reaguju. Da ne pricam kako sam intuiciju navezbala. Retko uzimam dete iz krevetica nocu, e neko vece mi se najmladji zaplakao oko 22h, uveeliko smo budni i ja pored krevetica, uzmem ga, poljubim, pomazim i vratim, i on uredno nastavlja da spava. I ovo mogu da nabrojim na prste jedne ruke koliko puta se desilo za 17 meseci, bukvalno. Da sam vec legla, mozda ga ne bih ni uzela. I to je trajalo ni minut... Hocu da kazem, nisam tiranin, ali treba debelo da me uznemiri da bih odreagovala na ovaj nacin. No, ne kazem, mozda je i do njih, a ja sam kao i Jole dala sve od sebe. Mm i ja dosli iz Merkura, kupila sam neke silikonske modlice, moja opsesija, imam ih zilion... Malog medenka sam osisala veceras i mnogo mi je lep. Jos malo pa u krpe.
_____________________________
Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije. Patrijarh Pavle
|