Rosita
|
Dan. Jole, definitivno kriza identiteta i kod nas ili je sneg udario u glavu. D je izgubio red i poredak. Juce ustao u 6, ja razmisljam kako ce podoj imati sat ranije pa i sve ostalo i tako, kad on 5 sati napravio pauzu izmedju jela i ne da je nadoknadio taj sat nego je i izbacio jedan obrok. Dobro, prodje i to. Uredno okupan sinoc, sisa i zaspa. Da se budi da podriguje ili iz njemu znanih razloga na kratko, navikla sam. Ali on je sinoc u 11 plakao i totalno se razbudio, nakon cega je bio jedno vreme dobre volje. Ja ga spustim u krevetac i on lepo uzme da seta, da se smeje, da brblja, kao da je sred bela dana. Ne smeta mu sto je mrak, dobro, nikad nije skroz mrak jer ustrajem nocu, ali standardno jak polumrak. I tako je on setao, brbljao jedno pola sata. E onda se unervozio najstrasnije. Sisao nervozno, ne sisa mu se, pocne da drema na sisi, pa se opet probudi, kocoperi, place... Nece ni da se nosa, samo se migolji i kenjka. E reko dobro. Sad cu ja da sedem u fotelju, da te mazim i pevam i dosta ti je, makar kicmu da ne tandrljam. A jok. Place on i tako. Al ja uporno, mazim, pevam i sedim, necu da ustanem. I plaka on jedno vreme, dala sam neku granicu dokle mogu tako da trpim i boga mi uspava se. Sve te ceremonije trajale su od 11 do 1. A jutros, opet iznenadjenje. Spavao je do pola devet! I tad je imao prvi jutarnji podoj. U totalnom sam rebusu . Nema reda i poretka, videcemo kako ce danas biti. Ja mu tesko smestim i dva obroka i podoje, a kamo li da mu uvedem treci, a sve razmisljam. I tako zene. Velik pozdrav.
_____________________________
Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu
|