Anoniman
|
Jeste, samo sam juče bila baš u down-u. Bojim se da nešto ne pokupi, jer, on nema mira ni trenutka. Juče ga gledam, on stalno trči sa metlom, flašama, sedi samo kad jede. I onda sam razmišljala kako ću ga zaštiti, da se ne meša sa drugom decom, jer obožava decu, samo ih grli i ljubi, i kako ću ga zadržati u jednoj sobi, ako dobijemo izolaciju... Ne znam dal me razumeš. OK, portable DVD, ali on ne gleda crtaće, tako da mu to neće dugo držati pažnju. OK, bojice, i to je 15min. Neke kocke, slagalice, sviralice, stiskalice... ma kad sve saberem, to je sat vremena, i onda će da stoji kod vrata, kuca i viče pa-pa. Ali nema veze, treba da se vakciniše, ja sam pristalica vakcina, ja sam ta koja je jahala dr iz DZ po vratu kada će Markov slučaj na komisiju. Kada ga vakcinišem napokon ću moći da ga vodim među ljude, među decu, ovako uvek ostaje kod kuće a ja sa Lukom idem na dečije rođendane, iz straha što nije vakcinisan. Ja znam da je sve ovo pozitivno, dobro za sve nas, najviše za Marka, samo... splet emocija, pogrešnih nadanja... to je bilo juče. Sada sam već većinu stvari osmislila, spremila čaršaviće za pod njegovu glavicu na krevetu, smislila jelovnik koji će mama da donosi u bolnicu jer mislim da je glupo menjati ishranu kada znamo da na ovaj režim ishrane ne reaguje. Nadam se da će se dr složiti sa tim, jer ako krene nekakva reakcija nećemo znati dal je od ihrane ili od vakcine, a ovako ćemo znati. Tako da... dobro sam sad već, i jedva čekam da prođe.
|