Torbica
|
Joj zene, ne stigoh sve da iscitam, ali ponovo razmisljanja na ovu temu, jer stize trece!!! Uh, sa ovo dvoje mi je razlika bila 2 god i 7 meseci a sad ce biti 19 meseci. Sa njima mi je bilo ok, organizovali smo se mada sam cesto zalila cerku jer nisam mogla da joj se posvetim koliko sam zelela, ali sta sad. Tesilo me je da kad poraste imace brata, pa je to opravdano. A sad mi je veca frka, kako se podeliti na tri dela? Plus muz, kuhinja, kuca i sve to.... Mama mi je na 100 km, dodje svaki drugi vikend, pomogne, ostane po par dana, i posle oba porodjaja mi je bila po mesec dana, dok sam se zanimala izmlazanjem najvise. Sa vesomi kuvanjem nisam imala nista, sto je ogromna pomoc. Ali to prodje a svakodnevica ostaje. Dace Bog da bude sve dobro, mada se pitam, kako cu. Pa onda mislim, to sam se pitala i za drugo, i sve je dobro ispalo! Zeleli smo jako bar troje, jer da smo sad napravili pauzu, tesko bi se odlucili, ovako, u cugu, bice naporno u prvo vreme ali ce br\o sve proci, znam. Uh, kad se setim drugog porodjaja, pa moji dosli, ja jos na odeljenju a cerkica se rasplakala i vice, mama dodji kuci.... teski su to momenti. Pozz svima
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Lanu još uvek gledam kao bebu i toliko sam joj potrebna da mislim da bih se ogrešila o nju kad bih sad rodila drugo dete. A opet, sigurna sam da roditelji koji vole svoje dete (jer naravno ima i onih koji ne vole) mogu da balansiraju između oboje i da se posvete i jednom i drugom, i da se nijedno ne oseća zapostavljenim. Ma, sve je to samo u našim glavama.
i onda se setim da sam trudnjača 
Nisam u tom smeru nikada razmišljala, bilo je isključivo ono snalaženje posle porođaja, osetljivost, nemanje dovoljno vremena, promene u odnosima, ma pisala sam, da ne davim... 
Tako ste to lepo rekle. 
