|
RE: Sta radite kad ste tuzni,povredjeni? 7.5.2011 7:51:36
|
|
|
|
moja ciklama
|
Bila sam JAKA kao stena! 2003 mama operisala karcinom dojke 2005 gubitak deke, najdražeg na svetu, karcinom 2007 gubitak mama, karcinom 2009 gubitak bake, šećeraš da amputiranom nogom 2010 gubitak trudnoće, prestanak menstruacije, i sumlja na Ashermanov Syindrom. Zlo ne ide samo! I za bajku kakvu sam ja živela, pre 2003, MNOGO je. Mnogo mi je teško, mnogo mi nedostaju moji. Saznanje da su male šanse da budem mama su još teže. Kako prebrodim? Prestala sam INTEZIVNO da idem na živu muziku, mnogo sam se ugojila, mnoge stvari me NE interesuju, mnogo manje sam fleksibilna. Ranije, sam se trudila da objašnjavan, sada više NE, kažem šta i kako mislim, a vi dragi moji, mislite i radite kako vam je volja, zabol . Smanjila sam br prijatelja. Prestala sam da govorim, da MORAM, to mi nedostaje Manje se radujem. Manje novca trošim, manje i zaradjujem. Nikako da se oporavim. Sitnice me povrede, a onda se set__im da sam ja jača od njih.. Ne plačem, sedim, redje šetam i sećam se života pre mamine bolesti, sećam se faksa, koji mi toliko fali..studenskih dana..kafana..garderobe koju obožavam, svih čizmi i cipela koje sam tada nosila, o minićima da ne govorim..hm..kakve sam nogice imala.. MM je divan i voli me. Hvala Bogu! Znam da: Ono što te ne ubije, to te ojača. Ono što ti nedostaje, to ne umire. Ali, mrzim to, što mi SNAGE nedostaje. Jedva čekam da se SMEJEM.
< Poruku je uredio moja ciklama -- 7.5.2011 7:55:48 >
_____________________________
Ko ne doživi to na svojoj koži onda ne može ni da zamisli kako to ume da boli i koliko to ume da te promeni.
|
|
|