Odgovor je još uvek odričan, ali na dobrom smo putu ka tome da uskoro nećemo razumeti sopstvenu decu. Ne kažemo da nije lepo znati, učiti i naučiti engleski ili bilo koji drugi jezik. I dalje se vodimo onim da koliko jezika znaš toliko vrediš, međutim nepravilna upotreba maternjeg jezika koja predstavlja osnovu naše kulture, nas nužno brine. Hoće li naša deca u Srbiji ubuduće pričati srpskim jezikom, kao što se u Velikoj Britaniji priča engleskim jezikom ili će naš jezik usvojiti “povlaku” između reči “srpsko” i “engleski”?

Očuvanje književnog srpskog jezika je zadatak svih nas

Nadamo se da nije potrebno preterano objašnjavati koliko je važno očuvati sopstveni jezik, koliko je značajno dobro i pravilno ga ukoreniti još od dana kada progovorimo prvu reč. Svaki jezik predstavlja indetitet, pripadnost nekom narodu. Od malih nogu učeni smo da srpski jezik predstavlja osnov za bitisanje našeg čoveka, našeg naroda, naše države. Koji god jezik da je u pitanju, on ne predstavlja samo sredstvo komunikacije. Sve je satkano od jezika i sve počinje od njega. Naša kultura, bogata i duga tradicija, jedinstvo našeg naroda je sadržano u maternjem jeziku koji treba negovati, nadograđivati, bogatiti već dovoljno bogatim jezikom ali nedovoljno izučavanim.

Naš lep, književni jezik obiluje sa mnogobrojnim sinonimima. Širina našeg vokabulara je ogromna da je zaista nepotrebno uvoditi tuđe reči u isti. Književni srpski jezik je iznedrio toliko moćnu književnost koja je nekada ali i danas fascinira veliki broj stranaca. Turistički vodiči iz prevodilačke agencije Blue Universe iz Beograda, susreću se sa turistima koji ne samo da žele da što bolje upoznaju našu divnu zemlju, već i naše ljude, našu bogatu kulturu, ali sve više njih žele da nauče i naš jezik. U pitanju je jezik koji i dalje živi, koji se širi. On usvaja nova imena za nove pojave i ako se pravilno oblikuje može zadržati suštinu. 

Primer tuđice kod odraslih

Počnimo od nas starijih. Koliko puta ste čuli od osobe prosečnih godina ili nekog mladog roditelja kako govori da je nešto u “fulu”? Hajde da samo malo analiziramo. Engleska reč “full” znači da je nešto puno zar ne? Ful je u srpskom jeziku poistovećeno sa rečju kompletno i može imati više značenja. Kada kažemo “Sve je u fulu!” mi mislimo recimo da je nešto “kompletno sređeno“, da je „sve u redu“ ali svakako ne mislimo da je nešto „skroz puno“. Zašto je onda pogrešno upotrebljavamo čak i ako hoćemo da ubacimo tuđicu u našem razgovoru?

Da li deca mešaju srpski i engleski jezik u govoru?

Često možete čuti da kada sa nekim razgovarate, a uglavnom su u pitanju mladi ljudi ili mladi roditelji, da traže reč kako bi se adekvatno izrazili na srpskom jeziku. Ne obraćajući pažnju, spontano i nesvesno su usvojili engleske reči ili ti tuđice koje koriste toliko često da zaboravljaju srpske izvorne reči. Zamislite onda kako je deci koja su svakodnevno okružena tabletima, mobilnim telefonima, televizorima, izložena dostupnom internetu a na internetu ”sve i svašta”. Na internetu su “jutjuberi” koji su toliko dobri da “izneveruješ“. 

Rezultat takvog dostupnog interneta i tv programa na stranom jeziku su deca koja su, sasvim neprimetno i spontano, osmislila svoj srpsko-engleski jezik. Prevodilačke agencije su upoznate sa uticajem globalizacije i modernizacije te se trude da na najbolji mogući način ukažu na sveopšti problem neparvilnih rečeničnih konstrukcija koje nisu svojstvene našim jezičkim pravilima. Blue Universe Beograd, agencija koja iza sebe ima tim stručnih ljudi, svakodnevno uslugama pismenog i usmenog prevoda, uče decu ali i odrasle izvornim jezicima i njihovoj pravilnoj primeni. Deca sa lakoćom, po potrebi i sa granicama, počinju da kuju nove pojmove i izraze koji su pravilni, pravilno ih koristći a koji su razumljivi ljudima koji ih prvi put čuju, iako se nikada sa njima nisu sreli.

Upotreba stranih reči u srpskom jeziku 

Strane reči deci danas olakšavaju komunikaciju s obzirom na činjenicu da postoji internet rečnik i potreba za brzom komunikacijom, skraćenim izrazima, kovanicama, izvedenicama koje učestvuju u stvaranju novih reči od reči koje su stranog porekla (najčešće od imenica i glagola englskog jezika). Tuđice su danas postale veoma učestale u jeziku, te većinu njih deca više i ne doživljavaju kao strane reči. Da li to treba da nas nužno brine? 

Treba biti u koraku sa vremenom, ali mnogi stručnjaci i prevodioci savetuju da tuđice treba pažljivo uključivati u govor, i ne uvoditi ih po svaku cenu. Jezik mora biti stabilan, ali i dovoljno elastičan kako bi mogao da prati komunikacijske potrebe svojih govornika. Deca treba da govore na maternjem jeziku i da svoja osećanja izražavaju na istom. Stituacije u kojoj shvatate da deca bez obzira da li su  na nivou predškolskog, školskog i visokoškolskog uzrasta ne umeju da nešto prepričaju bez stranih uljeza, pišu pismene zadatke koji sadrže mnogo tuđica, mešaju stilove kroz različita dokumenta su činjenice koje su poražavajuće i koje treba da nas brinu.

Priroda srpskog jezika je takva da se strani izrazi lako gramatički posrbljuju a kao rezultat toga dobijamo dete koje priča "srpsko-engleskim" jezikom. Gramatika našeg jezika je toliko moćna i malo je reći da je zaista savršena ali kao takva predstavlja “mač sa dve oštrice”. 

Nažalost, zbog nemarnosti i zbog nedostatka svesti o značaju jezika, tuđice su se uveliko odomaćile u srpskom jeziku. Pozajmljenice iz engleskog jezika prednjače u odnosu na ostale jezike i time nanose nemerljivu štetu našem jeziku. Izražajna moć srpskog jezika se na taj način osiromašuje (uključujući sve manju i sve nepravilniju upotrebu padeža i vremenskih oblika koji ne postoje u engleskom jeziku).

Potrebno ih je smanjiti upotrebom pravilnog prevođenja, oplemenjivanjem našim sinonimima ali prvenstveno tako što ćemo sa decom razgovarati i staviti im do znanja koliko je maternji jezik zaista bitan.