utorak, 3.5.2016
moja porodjajna prica22
Drage moje, ovaj trenutak je za nezaborav, najlepsi i najplemenitiji osecaj na svetu.
9.4 u 19 :10 oset_ila sam vrelinu koja otice, znala sam, dosao je trenutak. Toliko tuge zadnjih dana, nestrpljenja, kada ce vec jednom taj malisa da izadje iz stomaka i da pocne da uziva sa mnom, toliko zelim da ga vidim, oset_im njegov miris, mislila sam da nikada nece doci trenutak, da se okrenem i kazem, ovo je moj sin!
Krenulo je...
Ocas posla, roze spavacica, torba i najnezniji poljubac, rekla sam mu, ja idem da ga rodim. Cekaj me da te pozovem. Okrenula sam se i krenula za sestrom.
Pregled, vadjenje krvi, infuzija sa indukcijom. Doktorka je dosla, kako smo se i dogovorile, tako mi je sve nepoznato i strasno, dajem podatke i gledam na sat, tacno na 6 minuta, jos malo sine i doci ces mi u ruke, da te tvoja majka zagrli i poljubi, toliko sam te cekala.
Vreme prolazi, sve jace i cesce boli, tako sat po sat, a on i ja kao u dogovoru, najlepsa saradnja na svetu, svaki sat novi centimetar.
Zadnji sat...vreme kao da je stalo, u agoniji sam od bolova, tako su cesti, umivam se, ostavila sam mocvaru kod kreveta, ustajem jer vise ne mogu da lezim, sestra trci i kaze mi da legnem. Ne mogu vise osecam da se blizi nas prvi susret.
Polako, u 2 sata osecam taj divni bol, i napred i nazad znam da sam tu. Trcim do porodjajnog stola, hitro se penjem, slusam sta mi govore, ne placem, ne vicem, samo strpljivo osluskujem svoje telo koje zeli da te sto pre izvuku, da ti vidim oci sreco moja mila.
Idemo, kada oset_is bol guraj, kao da i sada cujem svoju doktorku, hajde mila, tu je, moras da guras. Jos samo jednom, hajde moras.
Samo znam da sam ti prvo ugledala te usne medne, te velike oci i cula kako snazno places duso moja mila! Kako si savrsen, imas sve, sve prtice, oci, usi, nosic, sve je tako skladno, koliko si mi lep koliko te volim zlato moje!!!!
Donose te i spustaju te na moje grudi, drugarica me drzi za ruku, a ti , cim si cuo moje srce kako kuca, prestao si da places, slusao si me dok sam jecala, suze su kapale, stizale jedna drugu, a ti si onda otvorio okice i jasno uputio pogled ka meni, mazila sam te po tom obrascicu, gledala te i zahvaljivala se Bogu sto me je blagoslovio i bas tebe mi poslao. Kaze legenda o bebi poslace te Bog kod nekih ljudi na zemlju, oni ce te cuvati i voleti i pruziti ti topao dom, a ti kada si pitao kako ces nas zvati jer nas ne poznajes i ne znas nasa imena, Bog ti je odgovorio, zvaces ih mama i tata.
Sine, cuvacu te, voleti i stititi svojim zivotom, ti si moj razlog postojanja, ti si moja svrha, potreba, najbezuslovnija sreca i radost, mislila sam da nikada necu docekati ovaj dan.
Neka ti svaki dan u zivotu donese samo osmehe i radost.
9.4 u 19 :10 oset_ila sam vrelinu koja otice, znala sam, dosao je trenutak. Toliko tuge zadnjih dana, nestrpljenja, kada ce vec jednom taj malisa da izadje iz stomaka i da pocne da uziva sa mnom, toliko zelim da ga vidim, oset_im njegov miris, mislila sam da nikada nece doci trenutak, da se okrenem i kazem, ovo je moj sin!
Krenulo je...
Ocas posla, roze spavacica, torba i najnezniji poljubac, rekla sam mu, ja idem da ga rodim. Cekaj me da te pozovem. Okrenula sam se i krenula za sestrom.
Pregled, vadjenje krvi, infuzija sa indukcijom. Doktorka je dosla, kako smo se i dogovorile, tako mi je sve nepoznato i strasno, dajem podatke i gledam na sat, tacno na 6 minuta, jos malo sine i doci ces mi u ruke, da te tvoja majka zagrli i poljubi, toliko sam te cekala.
Vreme prolazi, sve jace i cesce boli, tako sat po sat, a on i ja kao u dogovoru, najlepsa saradnja na svetu, svaki sat novi centimetar.
Zadnji sat...vreme kao da je stalo, u agoniji sam od bolova, tako su cesti, umivam se, ostavila sam mocvaru kod kreveta, ustajem jer vise ne mogu da lezim, sestra trci i kaze mi da legnem. Ne mogu vise osecam da se blizi nas prvi susret.
Polako, u 2 sata osecam taj divni bol, i napred i nazad znam da sam tu. Trcim do porodjajnog stola, hitro se penjem, slusam sta mi govore, ne placem, ne vicem, samo strpljivo osluskujem svoje telo koje zeli da te sto pre izvuku, da ti vidim oci sreco moja mila.
Idemo, kada oset_is bol guraj, kao da i sada cujem svoju doktorku, hajde mila, tu je, moras da guras. Jos samo jednom, hajde moras.
Samo znam da sam ti prvo ugledala te usne medne, te velike oci i cula kako snazno places duso moja mila! Kako si savrsen, imas sve, sve prtice, oci, usi, nosic, sve je tako skladno, koliko si mi lep koliko te volim zlato moje!!!!
Donose te i spustaju te na moje grudi, drugarica me drzi za ruku, a ti , cim si cuo moje srce kako kuca, prestao si da places, slusao si me dok sam jecala, suze su kapale, stizale jedna drugu, a ti si onda otvorio okice i jasno uputio pogled ka meni, mazila sam te po tom obrascicu, gledala te i zahvaljivala se Bogu sto me je blagoslovio i bas tebe mi poslao. Kaze legenda o bebi poslace te Bog kod nekih ljudi na zemlju, oni ce te cuvati i voleti i pruziti ti topao dom, a ti kada si pitao kako ces nas zvati jer nas ne poznajes i ne znas nasa imena, Bog ti je odgovorio, zvaces ih mama i tata.
Sine, cuvacu te, voleti i stititi svojim zivotom, ti si moj razlog postojanja, ti si moja svrha, potreba, najbezuslovnija sreca i radost, mislila sam da nikada necu docekati ovaj dan.
Neka ti svaki dan u zivotu donese samo osmehe i radost.
Jedinstveno razdoblje života, nezaboravna sećanja! Sve prekretnice i važne događaje upiši u svoj dnevnik. Podeli ih sa Ringerajinom zajednicom ili zaključaj samo za sebe.
Torbica
10.5.2016
17 joka
10.5.2016
borica
12.5.2016
Maraj
17.5.2016
superm
20.5.2016
zece
Sandricak
16.6.2016