Omiljena igrica moje malene devojcice je hocu-necu. Pravila su jasna. Kad ona hoce, iste sekunde mora, a kad ona nece, to je amin. Znaci, cekamo da konacno HOCE (na primer da jede), jer je to samo TAJ trenutak. Vec sledeceg ona NECE, tako da je 1-0. E sada, kada ja HOCU,onda ne moze, a kada ja necu...onda bi trebalo. Na primer, spavanje. To mu dodje nesto kao obrnuto srazmerno hocenja. Kad ja hocu ona nece, a kad ja necu ona hoce. To je to. Pravila je pisala ona, ja NECU da ih postujem, ali ona HOCE, tako da...znate ko popusta :) Ne preporucuje se da ovu igru igrate i vi sa vasom decom, nekako je...naporna i besmislena. Ali, ako dete nauci ovu igru... onako, omakne mu se u vrticu,pa je zaigra i sa vama, samo da znate- mozete pobediti samo ako pazljivo slusate dete i date mu TO kad hoce. Nema potrebe da ga silite, jer jasno zna da li nesto hoce i kada ga hoce. Uboli ste premiju ako vase dete zna i sta hoce. E znaci, ako dete zna da li nesto hoce, sta hoce i kada hoce, (*a da, naravno, to nije neka stvar koja moze ugroziti bezbednost deteta) zasto,POBOGU, to onda ne biste ispostovali? Osim ako nece da se igra RINGERAJA dok vi spavate, u 3h ujutru.:)