Sta da kazem,osim da sam najsrecnija zena koja uskoro ulazi u deveti mesec....Ako ste citali moje ranije dnevnike i komentare znate koliko se dugo suprug i ja borimo sa sterilitetom.To je teska i iscrpna borba,i ko nije prosao kroz to apsolutno ne razume o cemu pricam.Nasa soba ,kada bi umela da prica....ne bi to bile lepe price!
Zelim da porucim svima koji se bore sa sterilitetom bilo koje vrste da nikada,ali NIKADA ne odustaju,da ima milion nacina da se dodje do deteta,i da nikada ne iskljucuju ni jednu opciju!Jer ,tek kada covek prihvati svoj problem,i prigrli ga obema rukama,i kaze sebi JA TO MORAM ,JA TO MOGU,tek tada stvari pocnu da dolaze na svoje mesto.7 dugih godina ,a cini mi se vecnost cela .Zeleti dete toliko dugo ,plakati svakodnevno i krijuci suze ,praveci se jakom ,zaista ume da umori coveka.Ali u trenutku kada se covek najmanje nada obasja ga najlepsi zrak ,zato drage moje ne predajte se.Volite najiskrenije,verujte ,vera pomera planine,cuvajte svoje muskarce,jer oni su slabiji pol,u to ne sumnjajte.
VOLITE NEKOG ,I NEKO CE VOLETI VAS !!!