|
Anoniman -> RE: (ne)volim 90te - muzika (30.11.2011 23:38:44)
|
Nedavno sam se umalo posvađala sa mamom oko tog famoznog koncerta 90. što se održavao valjda u Beogradu. Počela je sa pričom kako njoj nije jasno što se pravi takav koncert, kako neko može da voli devedesete, kako ovo, kako ono...
Ja sam rođena 86. i devedesete su bile moje detinjstvo, jedno jedino. Prvo sećanje koje imam je tu oko 89-90, i postala sam tinejdžerka 99. Dakle, vrtić i osnovna škola, prvi prijatelji, prva ljubav, prvi izlazak, prvo sve, a mnoge sam stvari i posledji put radila tih godina. I sve uz tu šugavu muziku, čijeg nekvaliteta sam potpuno svesna, a ipak je obožavam jer sam u periodu dr igija, đoganija i dr. bila dete, devojčica i postajala devojka. To što su mi roditelji kod kuće puštali rock and roll je odigralo svoju ulogu, da dance muzika ne bude jedino za šta znam, i sada imam potpuno drukčiji ukus za muziku, ali čim čujem neke od ovih pesama što je Taša postavila, ja skačem da igram, i sve naše kućne i privatne žurke uvek imaju jedan deo posvećen ovoj muzici.
To što je bila kriza, Milošević, sankcije, inflacija, rat...to kapiram sada, i strašno mi je sada. Tada sam bila dete, i iako je često bilo strašno, bilo je i lepo[sm=smiley1.gif]
|
|
|
|