Ninnochka
|
Ukratko: prijem dan pred operaciju, priprema taj dan podrazumeva pregled, ultrazvuk koji ti oni urade cim se smestis na odeljenje preoperative (pisem o Frontu), za rucak samo supa, za veceru nista, posle 22h ni gutljaj vode, klistiranje to isto po podne i ujutru oko 4-5h. Ujutru vizita, posle toga umotavanje nogu u elasticne zavoje i cekanje da dodju po tebe. Voze te u op. salu, leva ruka - merac za pritisak, desna ruka igla, kateterer (meni su stavili pre anestezije, svima ostalima posle) i prekid filma. Budis se u sok sobi, sestre zuje oko tebe, mere ti pritisak, obilaze te, mutno ti je, ali ne toliko strasno koliko sam mislila, nije mi muka, ne boli me nista. Spavas, budis se, mere ti pritisak, menjaju kese od drena i katetera, daju ti terapiju kroz infuziju, uglavnom, vrlo maglovito popodne i noc. I dalje me ne boli nista.
Jutro u sok sobi, ustajemo jedna po jedna uz pomoc sestre, koja nam objasnjava kako pravilno ustati, osecas se kao velika krpena lutka i mislis da nema sanse da stignem do lavaboa i umijes se, ali stignes. Rana ne boli, samo nekako vuce da ides sagnut i imas potrebu da se drzis za stomak. Vracamo se u krevet, prolazi vizita, salju nas na odeljenje intenzivne...pesaka, nije daleko, ali u tom trenutku ti je sve daleko. Sestra ide sa tobom i nosi ti stvari.
Smestaju te u krevet i tu si dok ne izadjes iz bolnice, jutro/vece - bockanje, infuzija, setanje koje je u pocetku tesko, ali svakim jutrom sve lakse. Nema poseta po sobama, tako da moras do hodnika, sto je prvi dan nemoguce, jer si mnogo slaba. Kateter skidaju dan posle operacije, dren dan kad sam posla kuci. Ne jedes nista dan pred operaciju, dan posle operacije i treci dan do rucka, kad dobijes supu i pire, a za veceru solju griza. U bolnici sam provela ukupno 5 dana, 6. dana ujutru sam pustena. Smrsala 3 kg. To je bilo ukratko to. :) Ako nekoga zanima nesto i ako mogu da pomognem odgovorima, tu sam.
|
Nije neka uteha u tom momentu, ali znači i kad su uslovi ok i kad je doktor ljubazan
Odštampaj
