|
prase -> RE: Bracna ili vanbracna zajednica (15.6.2009 18:20:17)
|
IZVORNA PORUKA: Smeshkica
On 100% netje brak....a ja 90%...onih 10% je zbog deteta....samo mi je ono bitno....
Ne zelim josh uvek da pokretjem tu temu...narochito ne sa akcentom svojih prava na zajednichku imovinu...
Ja ne kazem da je brak losh....ali u danashnje vreme je malo pravih brakova...i vetjina ih se venchava iz materijalnih pobuda... i zbog toga sam i ja razocharana u pojam braka...
Ne treba akcenat da bude na zajedničkoj imovini, ali to nije ni nebitna stavka u razgovoru "Brak - za i protiv". To kakvi su drugi brakovi vas ne bi trebalo da se tiče, vaš brak je vaša stvar i tu nema nikakvog poređenja. Ako se većina venčava iz materijalnih pobuda, to moj brak ne čini ništa manje vrednim i istinitim, kako ja u moj imaginarni brak (pretpostavimo da sam ja ti sada) mogu da se razočaram zbog tuđih loših brakova? Brak je samo zakonski okvir zajednice koja postoji između (za sada bar isključivo) muškarca i žene. Ako su muškarac i žena spremni na zajedništvo, logično je da budu u braku, kako bi to imalo i zakonsku težinu. Koliko god da se naprežem, ja tu ne vidim problem. Ne vidim razlog da se beži od razgovora čak ni sa akcentom na zajedničkoj imovini. Evo zamisli da se ti baviš uzgajanjem povrća i voća (kao što si negde pominjala), dakle barem hrane za vas ako se to ne bi pretvorilo u biznis. To ne bi prošlo ni kroz kakve papire... Za to vreme, on od svoje plate otplaćuje kredit za kuću i auto (a realno ne bi mogao i jedno i drugo da ti ne obezbeđuješ hranu) koji su zbog toga oboje na njegovo ime. Onda se on u krizi srednjih godina zaljubi (sa ili bez znakova navoda) u neku konobaricu i spakuje ti kofer. Kuća, bašta, auto - sve što je realno 50% tvoje prelazi u njene ruke. Sve zato što drugi ljudi ne poštuju svoj brak ili su se u njega zaleteli u vašoj okolini, pa se on razočarao... Iskreno, da li bi te i tada bilo baš briga jer si nasledila neku drugu kuću? Evo baba mm je živela u vanbračnoj zajednici sa jednim čovekom 25 godina. Nisu mogli da imaju dece, a ona je imala jednog vanbračnog sina od ranije (verenik zapalio jer se prepao, bili su jako mladi). Bila je vredna, dosta je zarađivala. Njen vanbračni suprug isto. Onda je on sa svojih 45 godina shvatio da bi ipak želeo biološko dete. Našao je neku ženu koja je želela dete, a nije tražila ništa za uzvrat. Napravili su dete, a baba mm mu je rekla da je jedino pošteno da ode da živi sa njom i detetom. Uselili su se u kuću koju je baba mm sredila za sebe, sve do zavesa na prozorima. Smatrala je da je to ispravno. Plakao je i molio je ali nije popustila... Džabe što on tu drugu nikada nije voleo, spavao je u njenom krevetu i jeo za njenim stolom, a imali su i dete. 30 godina kasnije ja upoznajem tu babu - tada je još imala suze u očima kada je pričala kako je ta druga žena uselila u njenu kuću...
|
|
|
|