Anoniman
|
A vidi ti te tinejdžerke koja se bacila u analizu porodično - bračno - materinskog odnosa dvoje ljudi koji su joj slučajno osvanuli tog dana pred očima i bankom, a ona u PMS-u, XY dečko je nije nazvao posle vratolomnog sexa pa je samo tražila koga će da od rane zore mrzi do kraja dana. Ja sam keva, i sasvim, potpuno, totalno mi je logično da idem preko reda sa detetom, kao i da pustim preko reda DETE. E sad, da li je to dete u rukama mame kobiletine, mame dobrice, u rukama komšinice Cane koja bi preko reda da podigne penziju ili užurbane domaćice koju kod kuće čeka nadrndani muž - sve jedno mi je. U banci (prodavnici, gde god se čekića) je tog momenta DETE i ko sam ja da analiziram zašto je to dete tu i da li je ta keva 'vaka ili 'naka što je to dete ponela. Dete je tu pa je tu, nije ono krivo što je tu gde jeste, i bitno mi je ono, da se skloni iz prostora koje nije za decu i da nastavi gde je pošlo sa svojom mamom, komšinicom Canom ili kim god. Uostalom, ja ne znam šta se desilo pa se odjednom svi isčuđavamo na kurtoaziju i na lepe manire koji su se nekada podrazumevali. Znalo se: kažeš dobar dan na ulici starijem od sebe, ustaneš u autobusu starijem od sebe, trudnici, majci s' detetom... Poneseš korpu sa stvarima nekoj baki na 4-ti sprat bez lifta ili popuniš Loto tiket komšiji koji ne vidi dobro. U poslednje vreme svi nešto vagaju, koliko će ih ugroziti dobro delo koje naprave, a 'oće li im se to vratiti svemirskom ravnotežom, a šta imaju od toga, a što bi oni to radili, a to nije njihovo da rade... Niko se nikom ne nasmeje uz "pomoz' Bog", niko nikog da obraduje bez razloga, svi nešto mrgudno analiziraju i mršte se na dobra dela. Sutra ću da povedem Ninu u banku, kupiću svim penzionerima u redu po jedan sokić i kokice pa nek čekaju uz osveženje dok ja plaćam svih 10 računa. I zahvaliću se ljubazno, nasmejati se, reći da cenim pomoć jer zaista nema kome da ostavim dete. Prekustra ću u busu pomoći dedi od 80 godina da se smesti, a naksutra ću ga verovatno reanimirati na sred grada jer je izašao na + 40 u špacir. I gle čuda, ne mrzim ga zbog toga. Nek živi, ja od gunđanja nemam ništa, a od hejtovanja sitne dečice i krupnih penzosa imam preča posla.
|