|
Didy -> RE: IQ dece (9.7.2011 15:56:50)
|
E, ovako... Kao prvo, nisam čitala sve u detalje šta ste pisale, samo sam preletela na brzinu. Imala sam čast da slušam predavanja Ranka Rajovića, tj. škola u kojoj sam tad bila na zameni (inače moja osnovna škola) je ušla u Mensin program i celo jedno polugodište je bio organizovan seminar. E, sad, odmah moram da napomenem da nisam bila na apsolutno svakom predavanju, jer sam tad išla na postdiplomske studije, gde se nastava odvijala subotom, kao i ovaj seminar, pa sam uspevala nekako da iskombinujem da budem malo na faksu, malo ovde.
Meni se, iskreno, svideo njihov način rada i svi saveti i instrukcije koje smo tamo dobili. Oni teže da naše obrazovanje ne bude toliko suvo i prosta reprodukcija znanja, već da kod dece pokrenu mozak da radi sam putem asocijacija. Npr. Kada se radi nova lekcija, nećemo stati ispred dece i ispričati im šta imamo, već ćemo pokušati da sa decom napravimo tzv. "mape uma". One se svode na vizuelni prikaz (jer je veliki procenat ljudi vizuelni tip) svih novih informacija koje deca treba da usvoje. Bojama i crtežima se pravi "drvo" sa "granama" i time se prave veze između pojmova. Sad je malo apstraktno kad ja ovako pričam, ali ne bih da pojednostavim skroz, pa da onda izgubi svoju suštinu. Uglavnom, ne može se objasniti u jednoj poruci, niti na samo jednom predavanju. Suština je da dete zapamti ključne stvari tako što će se setiti tog crteža i asocijacija koje slike izazivaju kod njega. Tako nemamo nabubano znanje koje ispari posle nekog vremena, već trajno znanje koje nam ostaje dublje urezano.
Na sreću, imala sam prilike da se sretnem sa njegovim programom i na jednoj drugoj strani. Vrtić u koji mi je krenulo dete je ušao u isti ovaj program, ali se insistiralo na radu sa decom od 3. do 7. godine. Na poslednjem roditeljskom sastanku su nam vaspitačice pokazale projekat koji su sprovele na Stefanovoj jaslenoj grupici. One su same izdvojile aktivnosti za koje su smatrale da bi deca jaslene grupe mogla da usvoje i počele da rade sa njima svakodnevno (poligoni, hodanje po vrlo, vrlo niskoj gredi, izdvajanje oblika po veličini ili boji kroz igru (npr. trči i donesi mi plavu veliku loptu), pravljenje figura i oblika od testa bar jednom nedeljno...). Ne mogu sad svega ni da se setim, pokazivale su nam fotografije naše dece, a mi smo bili zadivljeni. Zaključak je bio da su sa tim projektom otišle na seminar i kad su ga prezentovale, u Mensi su odlučili da uvedu ovaj program i u jaslenu grupu, a one su pohvaljene. Iskreno, ja nisam znala od početka da su one radile po nekom Mensinom programu, ali sam videla da Stefan dolazi iz vrtića prvo zadovoljan, drugo, pun utisaka i stalno sa nekim pričama, prepričavanjima, crtežima, radovima od testa, od kolaž papira, od vune, od raznih materijala... Mislim da je to najbolji pokazatelj koliko je ovaj program dobar i ja ga u potpunosti podržavam.
Pri tom napominjem da su svakodnevno imali razne "vežbice" koje ne podrazumevaju sedenje, već aktivno učestvovanje svih mišića (trčanje, preskakanje, provlačenje, penjanje, zatim fina motorika - štipaljke, kuglice, dugmad...).
E, sad, najveći problem je naše tradicionalno predškolsko i školsko obrazovanje (ovde najviše mislim na zaposleni kadar, jer su oni (mi) najveća kočnica) usmeriti malo na tu kreativnu stranu. Biće potrebne godine, ali se ja nadam da će zaživeti jednog dana.
|
|
|
|