Anoniman
|
IZVORNA PORUKA: BubaMira Poenta je - danas je roditeljstvo mnogo "njanjavije" i popustljivije nego ranije, deca kmezava, maksimalno zavisna od roditelja, nisu uopšte samostalna, ne umeju sama da se nahrane, da se obuku, tj umeju ali su toliko razmažena novim "poretkom" da i nemaju potrebu da se trude. Ja živim pored škole, i baš sam primetila da mame nose školske torbe. Uopšte mi nije bilo jasno. Nisam to htela da napišem, nego, mislim da su deca ovakva zbog toga što se u današnje vreme mogu prijaviti roditelji za maltretiranje. Ja se zaista pitam, zašto i roditelji ne mogu da prijave decu nekoj soc službi za maltretiranje? Danas se dete iznervira što mama neće da mu kupi žvaku, i nazove tamo nekog i prijavi mamu da ga bije. Jeste, istraži se to, utvrdi dal je istina ili ne, ali kakvo je to bre maltretiranje! PREVIŠE SE DECI DOPUŠTA! IZVORNA PORUKA: Rada T. e koliko sam puta prokomentarisala, kako današnja deca ne znaju da se igraju... retko je videti decu koja se izistinski igraju koristeći svoju maštu! Kad sam bila mala mi smo se igrali na ulici prodavnice... prodavali smo cveće jedni drugima a pare su nam bili listovi lipe Imam sreću da ispred zgrade imamo lepo uvučeno dvorište i gomilu dece. Zaista se prelepo igraju! STALNO je dvorište puno, ima ih bar 10 napolju, a nekada i mnogo više. Fudbal, tenis, između dve vatre, žmurke, puštaju muziku pa smišljaju koreografiju , dečaci se "bore" igrajući se Gormita, ben 10-ova, kuvaju ručak od blata, mačuju se štapovima. Lepo. IZVORNA PORUKA: IVA 11 vjerujte da u zadnjih nekoliko godina nisam vidjela dijete da igra lastisa... E, da, to ni ja nisam videla. Mogla bih naučiti ove devojčice ispred zgrade "stare matematike", "nove" se ne sećam. IZVORNA PORUKA: MaliMis A secate li se koliko je trajao dorucak, rucak i vecera. Jednom sam ustala od stola da odem da piškim. Kada sam se vratila, tanjira nije bilo. Baka je rekla "U sred jela se ne ide u WC". Nikada više nisam ustala od stola. Ja to nisam postigla sa Lukom. Jedino ručak jede za trpezarijskim stolom, ostalo sve u dnevnoj sobi pred TV-om. Jednostavno ne mogu da slušam da plače, i da se prenemaže satima. Nemam snage, preumorna sam. Pre koji dan sam mu sklonila doručak, i nisam mu dala ništa sem vode do ručka, jer je rekao da je doručak fuj, i da on to neće da jede. Ne moraš. I dalje ponavlja da je fuj, ali jede. Svesna sam da bi isto bilo i sa jedenjem za stolom kada bih ja to odlučila, ali ovako mi je lakše, i nemam snage da se borim sa njim. IZVORNA PORUKA: pepeljuga Svi smo kao klinci isli u po neko selo. Nikad nisam isla u selo jer mi je celokupna rodbina u gradu, nemam nijednog jedinog rodjaka van Beograda. Odrasla sam u bloku, okruzena svim i svacim, a mogu da kazem da sam imala divno detinjstvo, igrala sam lastis ispred zgrade i setala se pored Save, milina. ISTO! Samo sam rasla u N.Sadu! Ne mislim da deca koja ne idu na selo nešto specijalno gube. Ja recimo, ne volim selo, i ne volim domaće životinje, šta više, plašim ih se. IZVORNA PORUKA: PoisonEve E, a jel ste se igrali lego kockicama? Mom bratu i meni su dugo to bile omiljene igracke. Moj tata je citao da to podstice mastu i onda nam je to kupovao na tone, a nama nikad dosta Moja mama čuva moj Lego i igra se sa Lukom sada time. IZVORNA PORUKA: jance ne brini Aleksa, to je samo trava.... Ovo kao da sam ja rekla. Ali ne zato što npr Luka ne zna šta je trava, nego kad se tako zabuni i zablene u nešto očigledno, obično sledi moj komentar koji zvuči TAČNO ovako.
|