Iwana87
|
Ne znam gde da pocnem da pisem,tema je opsirna,ako neko resi ovo da brise ili prebacuje sve mi je jedno,ja jednostvno vise ne mogu da izdrzim i cutim.Sa mm nema teorije da razgovaram ,tj ja pricam ali on ne konta ni polovinu,sa starim drugaricama sam se videla na 5 dana,i to sve u nekoj zurbi.Onda skontam neki psiholog ili psihijatar.Razmisljala sam i da vas pitam ima li ovde neko u toj struci cisto malo da porazgovarmo. Retrtospektiva dogadjaja.Mm god dana ide na teren kako bi zaradili veci novac,na kraju ne dobije ni 10 deo od tih para.Racuni se skupljau,tenzije rastu.Ja pricam probam da prevazidjemo to sve ali ne vredi kad druga strana cuti i pada u ocaj.5,juna moj rodjendan,znala sam da ce da zaboravi.Cutala se i pravila luda celog dana a u sebi pucam,place mi se.Onda izigravam sluzavku njegovom bratu a on ni da bekne,dan odmice mi se raspravljamo a on i dalje ne kapira zasto se ja tako ponasam.Krivo mi je bre,ako nisi imao para da mi kupis nesto imamo ruze u basti uberi jednu i bar mi pozeli srecan rodjendan.Ja ovde nemam nikog ko bi mi dosao u goste,a najbolje od svega tog dana nam iskljuce tel i net.Zaplet veceri,toliko se posvadjamo da on pocne da prica o samoubistvu,ja se tresem,idem sve za njim od straha,da bih ga na kraju podkacila kako je najveca kukavica kad misli samo na sebe a ne pomislja na to dete koje bi ne daj boze ostalo bez oca.Sutra dan dolazi kuci bez namere da nesto ispravi,drema na dvosedu,ja osecam da mi je lose,pocinjem da se tresem,vozi me u hitnu 180/100 kp,daju infuzije inekcije i moram da prestanem da dojim.Sve se redja jedno za drugim,Mihajlo naucen da se uspavljuje sisanjem,drugo vece ga nekako u autu uspavamo.Sreda prolazi delimicno normalno sve do veceri,odlazimo u goste,sve mi je teze,prvo ne mogu da ustanem,tresem se opet,nemam ni lekove ni aparat da bar proverim pritisak,odjednom mi se koci cela leva strana,hvata me panika,noga kao da mi se grci,opet u hitnu,opet sve isto,ekg normalan.Opet kuci do petka uvece,ista prica.U medjuvremenu zakljucili da imam otoke na nogama,radili ks,urino kulturu sve ok,exo bubrega isto.Petak vece ja vise nemam snage,u dz od vrata sestra vice dokle vise da dolazis sto te ne smeste negde,ja ne mogu da otvorim usta tesko mi je,a hocu da je osamarim.Odlazimo na kardiologiju,odatle me salju na nevrologiju,snimaju glavu,mozdanog udara nema,ja na noge ne mogu.Voze me u kolica.Vikend je pa se dogovorimo od ponedeljka da se javim na bolnicko lecenje.Rade sva moguca ispitivanja i nista.Pritisak normalan,sve drugo ok.Posle dve nedelje me pustaju iz bolnice.Kuci sve po starom,posto nema ko sveki mora da cuva dete i pocinje da se ponasao kao da ga je rodila.Tri dana za redom mu jedno te isto daje za rucak,vise me niko ne pita nista,ja opet cutim,cekam nesto ne znam ni ja sta.Par dana mi je ok,onda kad mi se sve skupi osecam kao da cu da se srusim,ali idemo dalje.Pisala bih jos toliko toga.Ne znam gde da se okrenem,sta da preduzmem.Ne mogu ni da placem.Evo sad mi krecu suze,mislim bilo i mi lakse da se isplacem,ali opet ne znam.Hocu da vristim,da udaram da polupam sve oko sebe,hocu da pobegnem iz svoje kozeSve mislim nesto ce se promeniti ali tesko. 29 jula nasa godisnjica,lije kisa ja dete u kolica pod kisobran da mu kupim nesto,neku sitnicu da mu stavim do znanja da mislim na njega,On tog dana podize kredit iz banke i naravno da se ne seti da mi kupi bilo sta.Nisam ja neko ko trazi poklone,zna on da se ja obradujem krasovoj bombonjeri kao malo dete,ali treba malo da misli na mene,izgleda da mu je to tesko
|