Lilla -> RE: Bračni problemi (30.5.2011 18:59:11)
|
Hvala Bogu u ovom braku nemam problema, makar ne jos uvijek, ali tek smo nesto jace od 2 godine skupa, valjda ce i to doci na red. Nikada se ne svadjamo, iako ja imam poprilicno tesku narav (na oca). On je nekako kao voda, dok sam ja vatra, pa se valjda tako nadopunjujemo, on mene "hladi" a ja njega "razdrmam" kad treba. No, tema je bracni problemi pa da ne bude da sam se javila da se hvalim, jer nisam. Imam iza sebe jedan propali brak, pa je to razlog mog javljanja ovdje. Bila sam jako mlada kad sam se udala prvi put, 17 mi je bilo. Zivjeli smo zajedno 6 godina u natezanju, prolazila kroz razne probleme sa njim, sa njegovom mamom... I bila sam mlada, valjda sam zato imala zivaca, mogla trpiti vise nego danas. I stvarno sam trpila, dok to nije pocelo da se odrazava na moje zdravlje. Sa svojih 20 godina sam vagala 98 kg i stalno dobijala napade panike. Mislila sam da cu umrijeti. Niko nije znao, nikog nisam htjela da opterecujem, dok mi sa 23 nije sinulo da niko nije vrijedan mojih suza, mojih nerava, mog zdravlja. Tada sam uzela stvari u svoje ruke, upisala fakultet, predala zahtjev za razvod braka i odselila se 600 km daleko od tog prokletog grada. To je bilo krajem 2007. 2009. sam se opet udala, ovaj put za divnog covjeka na kojeg gledam kao na nagradu za sve ono sto sam prosla ranije u zivotu. Sada imam njega, diplomu u ruci (kilazu pod kontrolom :-) ) i nasu bebu na putu, a da sam ostala i trpila i dalje, ako bih bila ziva vjerovatno bih bila teski psihijatrijski slucaj. Poenta je, za sve postoji rjesenje, samo se ne treba predavati!
|
|
|
|