Mama2014
|
Moram još da napišem svoja iskustva u Narodnom frontu, možda će nekom koristiti, kao meni ovih 29 stana koje sam pročitala :) 2012. godine sam operisala cistu na jajniku. Otišla iz DZ hitno na UZ, primila me dr Jelena Radojević i potvrdila reči moje dr iz doma zdravlja. Da mora da se operiše i da mora što pre. Htela je da me ostavi odmah u bolnici. Pošto ja nisam prihvatila, i bila sam u šoku, dala mi je tel i rekla da se javim kad rešim. Malo sam se raspitala i rekli su mi da sa njom neću pogrešiti. Tako je i bilo, super sam prošla, kad vide ožiljak svi dr me pitaju ko me je operisao. Mislila sam da je potražim i sad u trudnoći, a onda sam naišla na dr Zagu Milovanović. Ona je drugi tip i više mi je "legla". Dok sam ležala na raznim spratovima zbog te operacije, "prošla sam kroz ruke" raznim doktorima i nemam ni za jednog zamerku. Dr R. Maglić me je primio, iako mi je na prvi pogled delovao nadrndano i nadobudno, izuzetno je fin i stručan,Jurišić je bio u toj nekoj glavnoj viziti, uvažava izuzetno poštovanje (on je i prof.), mada sam čula da mnogo voli pare, i da dok nije dala 100e ženu nije primio u bolnicu (koja je ležala samnom u sobi) Jeremić takođe fin. Dr Dejan Dimitrijević je operisao isto neku ženu što je ležala samnom, divan je, kad je došao da je vidi preneo joj je poruke od muža, pitao da li nekoj nešto treba... I sa više strana sam čula da je izuzetan stručnjak. Bila je dežurna i neka dr kojoj na žalost ne znam ime, plave kose dužine malo preko ramena 40ih godina, jako jako fina. Načelnica carskih rezova, dr Ćirović je bila veza nekoj ženi, ona je po ceo dan na poslu i vrlo je zainteresovana za pacijenta. Žao mi je što ne znam ni ko mi je bio anesteziolog, neki takođe fin muškarac, koji je video koliko se plašim i kad sam počela da plačem nije dozvolio da mi stave braunilu dok me ne uspava. Za to malo koliko je trajalo,sećam se da mi je nešto pričao baš je bio prijatan. SESTRE: Najgore mi je bilo kad sam se probudila iz anestezije, umireš od bolova to je bilo već posle 14h mislim, dr su otišli a po nekom rasporedu dežurni je dolazio uveče u vizitu. Nisu mi dale ništa protiv bolova jer "nisu smele", tako da mi je taj dan bilo pakleno. Sve ostale sestre, sem jedne plavuše koja se uvlačila svakom dr i frljala latinskim izrazima a ne zna ni krv da izvadi (pa mi je 4 puta pokušavala i zbog njenog ne znanja pokušala, kažem POKUŠALA da se dere na mene) su bile DIVNE. Od toga da 3 puta dnevno menjaju posteljinu, vode te do wc-a, nameštaju jastuk svaki čas, stavljaju ti telefon na punjač... znači sve, sve, sve. Odmah dolaze kad ih zoveš, a i čistačica je bila tu. Ako je bliža vratima odmah dođe, pita da li može ona nešto da pomogne umesto sestre (a može, jer u tom trenutku vam svaka pomoć znači). Na izlasku su nam svima iznele torbe, i kese koje smo imale jer ne sme da se nosi ništa teško. To je razlog zašto sam se odlučila da se porodim u NF i nadam se da će mi iskustvo biti isto.
|