Anoniman
|
Odlučila sam sutra u 10h da se nacrtam kod naše dr u dečijoj bolnici da popričam sa njom pre hospitalizacije koja za sada stoji za 21-vi u 8h ujutru. Zašto sutra - nije bitno za priču, praznici, čuda, pa najbolje sutra. Danas sam sela i napisala spisak namirnica koje jede. Napisala planirani jelovnik za ta 3 dana u bolnici. I napisala sam tok ove poslednje bolesti, prosto neka dr odluči dal je rovit za vakcinu i dal treba da je odlažemo. U svetlu toga odlučim da odem danas na kontrolu kod pedijatra umesto sutra, da imam info i odatle, jer, Marko je sa antibioticima završio u subotu, a Luki je ostala jedna doza za večeras, računam svejedno je dal idem danas ili sutra. Ja inače decu vodim jednom matorom pedijatru koji je mene lečio kada sam bila mala, pa posle mog brata i sada moju decu, i sve je bilo cool dok njegova ćera (mojih godina) nije završila pedijatriju i počela da radi tamo. Naravno tata prebacuje posao na nju, ona radi sve više, a ja baš i nisam fascinirana njom. Jasno je meni da ni matori pedijatar nije u startu imao iskustva koliko ima sada, i da i ona mora da nauči zanat, ali ja bih da mi decu gleda matori pedijatar. On ih je i gledao prošli put i dao im terapiju i nadala sam se da ako kažem da hoću kod njega kontrolu jer je on u toku da će to upaliti, međutim, desilo se skroz kontra, ona nas je prozvala, kaže nema šta on da nas gleda, ona će, i sva nadrndana. Luka zdrav. Marko... kaže: uši su mutne, stavljajte kapi za nos, nepce crveno daj belog sleza, i ima bronhitis. Ja odlepila, jer ovaj put sam 99% sigurna da nema bronhitis. Ja sam astmatičar i on kada dobije bronhitis, ja pored njega ne mogu da dišem, samo vučem pumpicu za sobom. On kašlje, ima šlajma, ali u grlu. Kažem joj da bismo trebali da ga nakašljemo pa da ga posluša ponovo, jer je tako bilo i pre koji dan kada ga je njen tata slušao, ona odbrusi da nema potrebe, da mu dajem pumpice. Da je bila nasmejana, možda bih je poslušala, ovako sam bila revoltirana i nazovem dr iz DZ, koja je bila na Komisiji za vakcinaciju za Marka kao njegov izabrani lekar, inače je mamina koleginica sa studija, ona u savetovalištu, i kaže da će da nas ubaci, da dođemo. Mi stigli, Marko se lepo zrelo nakašljao, ona ga poslušala, kaže čisto diše. Vidi se i po kretanju stomaka da mirno diše, i gledala je nešto i na vratu, neku venu ili šta već - kaže da nema bronhitis. Nju je više zabrinula gadna modrica na njegovom obrazu, kaže, deca njegovog uzrasta nemaju modrice te boje kada se udare. To me je podset_ilo da je pitam za sitne modrice koje ima na vrh glave, ispod kose. Te modrice su baš sitne, kao kada bi se vrhom olovke ubo. Činjenica je da on često saspe punu kutiju drvenih kocaka sebi na glavu, ali je takođe činjenica i da su čudne te modrice. I tada sam u čekaonici videla da i na ušnim resama ima kao podlivčiće, kaooooo... popucali kapilari recimo. Dr je rekla da izvadimo krv i proverimo treombocite, da je moguće da su mu zidovi vena (recimo) tanki pa da zato dobija te modrice. Spominjala je i c vitamin, nisam baš shvatila dal su zidovi vena tanki zbog manjka c vitamina. To ću sutra pitati u dečijoj bolnici. Uglavnom, dala sam Marku večeras pumpicu Ventolin, ona je u principu odličan mukolitik, ali nisam dala Flixotide koji je kortikosteroid. Videću šta će sutra reći dr u Dečijoj bolnici. Najviše bih volela da mi kaže da dovedem Marka da ga vidi, pa da znam na čemu smo. Eto! Besna sam bila kao ris! Na moju veliku žalost, menjaću privatnog pedijatra, i više nas neće lečiti moj omiljeni matori dr, jer eto može da nam se desi da nas umesto njega primi njegova ćerka.
< Poruku je uredio Tash -- 13.2.2012 22:18:26 >
|